Kada je reč o sazrevanju, verujem da svako ima svoj proces koji počinje kasnije ili pre. Moj proces sazrevanja počeo je sa šesnaest godina i bila sam uverena kako ću uspeti brzo da shvatim šta je ljudska suština i koja je moja svrha na ovoj planeti. Priznajem, bila sam baš mlada i naivna! U tom traganju, naišla sam na mnoštvo izazova, suočavala sam se sa svojim strahovima, sumnjama, željama, promenama koje su sledile jedna drugu. Sada imam dvadeset i četiri godine i mnogi će reći da je to baš malo. Ipak, smatram da sam naučila dosta i imam želju da to podelim sa svima, jer postoje univerzalne istine koje dobro deluju na svakog čoveka. 

U nastavku, pričaću vam o tome kako sam uspela da svoje navike promenim iz korena, šta mi je u tome pomoglo i koji je rezultat mog rada na sebi. 

 Kolumnu piše: Zorana Grujin

Ne, ja nisam motivacioni govornik. Nisam ni guru, ni osoba koja promoviše pozitivnu energiju. Ja sam obična žena koja je spoznala mnogo o sebi, te tako svoje znanje i iskustvo delim sa drugima. Rad na sebi nije nimalo lak. Čak i ako verujete u čuda, znate da rad na sebi neće dati rezultate preko noći. Treba proći kroz razočarenje, tugu, suočavanje sa istinom. Zato sam i osmislila produkt za rad na sebi, no o tome ćemo kasnije. 

Dosta rano sam počela kroz to da prolazim, pa mi sada taj proces izgleda kao jedna velika životna lekcija. Oduvek se bavim pisanjem, još od malih nogu. Sećam se kako sam recitovala na svakoj priredbi i kako sam redovno dobijala nagrade za književne radove. Da, bila sam i ostala štreber. Uvek u svojoj torbi imam dnevnik u kome pišem razne stvari - zapisujem svoje misli, beležim svakodnevnu inspiraciju, žalim se svom dnevniku nekad kako mi je dan loš i kako je sve pošlo naopako. Niko ne sme da dira moj dnevnik, on je samo moj! Pisanje je prva metoda rada na sebi sa kojom sam se upoznala i koja me je osvestila. Za to su zaslužne silne knjige koje su probudile maštanje u mojoj glavi, pa je trenutak buđenja bio taj kada sam shvatila da je sve moguće i da granice ne postoje. Primetila sam da sam dovoljno moćna da svoje greške preobratim u svoju korist i da iz njih nešto naučim. Za neke lekcije mi je trebalo mnogo vremena, a neke su dolazile preko noći. 

Foto: izvor

Kako svakodnevno pisanje menja navike?

Kada želite da nešto promenite, treba da napravite plan. On mora da bude detaljan, sa planom A, B i C! Nikada nisam bila savršena u organizaciji. Čak šta više, dugo sam čekala poslednji trenutak da nešto započnem, neretko sam kasnila, stalno sam rizikovala i improvizovala. Zabavno je, ali može da umori. Došao je i taj period u mom životu kada težim ka sigurnosti. Važna mi je sigurnost u odnosima, u poslovima, u odlukama. Ali, kako da u praksi ostvarim svoje planove, kada mi je organizacija slaba tačka? Učila sam da organizujem svoje vreme od nule. Naučila sam da svoje ciljeve zapisujem i da im dajem određeni rok u kome moram da ih ispunim. Nekad su to mali ciljevi, kao što je bolja produktivnost ili kvalitetniji san, a nekada su to ciljevi za budućnost koji zahtevaju edukaciju, rad i mnogo truda i vremena. Smatram da su mali i veliki ciljevi deo mog života i svi su podjednako važni. 

Foto: izvor

Svi mi imamo različite ciljeve, ali jedno nam je zajedničko - moramo da ih zapišemo kako ne bi postali nebitni i zaboravljeni. I sasvim je u redu da odustanete od cilja i da stvorite novi. Pisanje mi je pomoglo da kreiram svoju realnost i da ne čekam da se čuda dese, nego da ih stvorim, da dam sve od sebe da ispunim ono što želim. Po prirodi sam dosta tvrdoglava i retko kada odustajem. To je ponekad velika mana, a ponekad i predost, jer znam da na kraju, sve bude onako kako je najbolje za nas. 

Učenje zahvalnosti i poštovanja sebe

Tehnika zahvalnosti je jako moćna i korisna, ali postoje dani kada sam nezahvalna, ljuta, umorna. Tim danima ne teram sebe da budem lažno zahvalna, jer to nema smisla. Moj spisak zahvalnosti je jednostavan i sačinjen je od onoga što me pokreće. Kada pišem listu zahvalnosti, uvek počinjem od sebe. Zahvalim se na svemu što pružam sebi i drugima, zahvalim se na dobrom zdravlju, na ljubavi, nekad na lepoj kosi ili sunčanom danu. Možete biti zahvalni za bilo šta, samo je važno da to stvarno osvestite i osetite. 

Radom na sebi naučila sam da više poštujem sebe i svoje vreme. Naučila sam da kažem "Ne. Neću. Ne interesuje me. Ne želim." Shvatila sam da je najbitnije ono što osećam i samo time se vodim. Život nije savršen i ne postoji garancija za idealne dane, ali ja verujem da je moć u nama da spoznamo balans i da ga sprovedemo u delo, u svakoj životnoj sferi. 

Naučila sam da sebe volim, sa svim svojim manama i vrlinama, da poštujem ono što jesam i da stojim iza svojih odluka. "Kad zavoliš sebe, onda više nema sumnje, nema tih kilograma, celulita, nesavršenosti koji će uticati na samopouzdanje. To si sve ti i najlepša si takva kakva jesi." To sebi govorim stalno, a savetujem i vama da počnete!

Koji je rezultat mog rada na sebi? 

Imala sam želju da svetu poklonim nešto što sam naučila, ali da to ne bude preko teksta, jer se tekst pročita, a može i da se zaboravi. Bio mi je cilj da pokrenem ljude, kao što sam pokrenula sebe. Razmišljala sam i da pišem knjigu, ali za to čuvam drugu temu. Cilj motivacije jeste akcija i svakodnevni rad i tako je nastala Teglica koja menja život. 

Ova Teglica je rezultat mog rada na sebi. Da sam je imala na samom početku, verujem da bi čitav proces trajao kraće i da bi promene bile brže vidljivije. Zapravo, osmislila sam je sa ciljem da se za 90 dana promene navike i uverenja, da se stekne samopouzdanje, da se oseti zahvalnost, da se život udahne punim plućima, da se oseti ljubav prema sebi i prema svakom danu, koji se ne ponavlja dvaput. Na 90 papirića nalaze se i zadaci i pitanja, a oni su okidač za pokretanje uzbudljive avanture! 

Kako sam život uzela u svoje ruke?

Ono što sam ja shvatila iz pročitanih knjiga, filmova, i života jeste da smo mi ljudi sposobni da prekrojimo život po svojoj meri. Mi možemo sve! Možda to ne shvatamo u ovom trenutku, ali je veoma važan taj trenutak osvešćivanja, jer se on po pravilu, uvek desi. Ta moć je najveća moć koju imamo. Verujem da svaki dan možemo da učinimo da bude dobar, da bude produktivan, da se u tom danu bar malo približimo zacrtanom cilju. Nekada sam mislila da je sreća stanje, a onda sam shvatila da smo sami odgovorni za osmeh koji imamo na licu. Sve što tražimo, već je u nama, a kada osetimo to bogatstvo u sebi, ništa ne može da nam stane na put. Ispred mene je mnogo godina učenja, mnogo je ciljeva i čuda. Radujem se tome i znam da će biti krojeno po mojim željama.

 Kolumnu piše: Zorana Grujin

Život nekad izgleda surovo, nekad je previše komplikovan, nejasan i težak. Nedokučiv je! Ipak, kada sebe upoznamo i kada poštujemo ono što osećamo i ono čemu težimo, znamo da je to jedini pravi put kojim treba ići. Kakav god da vam je danas dan, znajte da možete da ga učinite da bude poseban!