Dubok san i odmor su neophodni svakom živom biću. Neke životinje, poput medveda, doživljavaju čitave periode hibernacije. Čoveku je, ipak, dovoljno da prespava noć i to, u najboljem slučaju, 7-8 sati. Ono što nam ostaje nepoznato, jeste šta se dešava u našem telu dok spavamo, a posebno u onim fazama dubokog sna, kada i sanjamo. Pošto smo nesvesni, sve radnje našeg tela ostaju bez opažanja. Možda će vas iznenaditi da dok mi spavamo, ne spavaju i svi organi u našem telu. U nastavku saznajte šta se dešava u našem telu dok sanjamo.
NE PROPUSTITE: Najneobičnije web-stranice koje možete pronaći onlajn
Prema internacionalnim istraživanjima snova - svi sanjamo. Čak i onda kada se snova ne sećate, sigurno ste nešto sanjali. Sanjanje je prirodni deo spavanja.
Nakon prve faze koja podrazumeva padanje u san, uz povremeno trzanje, nastupa druga faza, kada temperatura tela pada i gubite osećaj okruženja. Ako ste se nekada pre nego što utonete u san osećali dezorijentisano ili zbunjeno, trebalo bi da znate da je to potpuno normalna reakcija.
Treća faza, pre nego što uđete u dubok san, je period kada stičemo novu energiju i kada dolazi do otpuštanja hormona. Funkcije mozga su usporene, ali su otkucaji srca i disanje normalni. Prema studijama, ovo je period i kada protok krvi do mišića raste i dolazi do zarastanja tkiva. Dok spavamo, naše telo se regeneriše!
Najživopisniji i najverovatniji snovi događaju se u REM fazi (rapid eye movement). U toku faze dubokog sna, naš mozak je aktivan i oči nam se pomeraju. Do ove fazi dolazi 3-4 puta u toku noći i to na svakih 90 do 100 minuta. Kada započne REM faza, dolazi do gubljenja mišićnog tonusa, odnosno svi mišići doživljavaju osećaj sličan paralizi, sem dijafragme i očnih mišića. Dok smo u REM fazi, telo je, dakle, vrlo mirno.
Dok sanjamo, naš mozak i srce ne spavaju! Dok spavamo mozak razmišlja i procesuira informacije, a srce radi ubrzanim tempom. Naučna istraživanja pokazuju da mozak nastavlja da procesuira informacije čak i kada mi utonemo u san, a obavlja i kategorizaciju ranije percipiranih informacija. Nauka je potvrdila i da srce u toku spavanja, može da radi ubrzano, iako je disanje usporeno.
Interesantno je da snove možemo doživeti i kao oblik psihoterapije. U snovima se mogu pojaviti uspomene ili slike nečega što priželjkujemo ili čega se plašimo. Mozak tokom sna traži veze, kako bi vam pomogao u rešavanju problema. Snovi su, zapravo, vaš način za nošenje sa negativnim mislima ili emocionalnim stresom. Snovi su psihoterapija koje niste ni svesni.
NE PROPUSTITE: Kako da prepoznate radoholičara
Kvalitetno spavanje i dubok, neisprekidan san, su vrlo važni za naše fizičko i mentalno zdravlje. U toku spavanja dolazi do regeneracije tela - kako fizičke, tako i emocionalne. Iako spavanje doživljavamo kao period relaksacije, naše telo i dalje vredno radi, kako bismo se ujutru probudili odmorni, sveži i raspoloženi. Ako vam se izjutra javi ideja ili rešenje za neki problem koji vas je dugo mučio, znajte da je vaš mozak informacije obrađivao, procesuirao i kategorizovao do duboko u noć.
Foto: izvor
NAJPOPULARNIJI Komentari