Niko nije rekao da je lako biti roditelj. Takođe ni da su roditelji bezgrešni, jer je to poprilično nemoguće. Jasno nam je svima da deca nisu došla za uputstvom za upotrebu na ovaj svet, i baš zbog toga moramo da se trudimo da se edukujemo što više na temu vaspitanja i odgoja. Jer je neminovno da ćemo grešiti, ali makar bile i iz ljubavi, greške u odgoju nisu dobre za sam razvoj deteta, pogotovo kada se uporno ponavljaju jedna za drugom.
Zato u nastavku pročitajte detaljnije o tome koje su to prema mišljenju psihologa tipične greške roditelja u vaspitavanju deteta.
NE PROPUSTITE: Zašto su tetke toliko nezamenljive u životu deteta
Dete pod staklenim zvonom
Sasvim je prirodno da roditelji brinu za zdravlje i bezbednost svoje dece, kao i da često strepe nad njima. Međutim, tu je linija koja tu strepnju razgraničava sa opsesijom veoma tanka. Strepnja je u redu, sve dok ste sposobni da je racionalizujete sebi, a onda kada ona počinje da vlada vama, to već postaje problem. Ovo je dobro poznat fenomen staklenog zvona, koji definitivno najviše šteti samom detetu.
Na taj način roditelji često decu izoluju od druge dece, ne puštaju ih na rođendane ili neke druge događaje kako im se ne bi neto dogodilo, i deci samim tim postaje sve teže da se prilagode u školi, društvu. Deca koja su prezaštićena teže stižu prijatelje. Naravno, tragovi toga mogu da se osećaju i kasnije u životu.
Poređenje deteta sa drugima
Ovde pre svega mislimo na negativna poređenja, bilo da decu poredite sa bratom ili sestrom, dakle unutar porodice, ili sa decom iz škole, decom prijatelja i sl. Svi smo mi u nečemu bolji od drugih, a u nečemu lošiji, pa je tako i kod dece. Ono što roditelji ne smeju da rade jeste da svoju decu omalovaže pre njima samima tako što će reći "ti nisi kao.." ili ne umeš tako dobro nešto da radiš kao..". Ovo je siguran put do toga da vaše dete neće imati ni dok je malo, a ni kasnije u životu dovoljno samopouzdanja. A ono je ključno u životu, i tokom celog života. Loš uticaj na decu ovakvog roditeljskog postupanja objašnjavaju i psiholozi.
Vikanje
Niko nema čelične živce. I upravo se zato i dešava da roditelji nakon što ih deca ne poslušaju nakon više puta izgovorenog upozorenja, jednostavno eksplodiraju. Ovo je dobro samo u pogledu izbacivanja negativnih emocija iz sebe, dakle po roditelje a ne po decu, a najmanje je efektno, već kako psiholozi ističu čini da se deca ponašaju samo još gore.
I ne samo to, tako učite decu da i ona reaguju na isti način, što je pogubno. Takođe, možete kod njih prouzrokovati osećaj anksioznosti. Sve u svemu, morate biti beskrajno stpljivi, i naći način da i kada grdite dete to ne bude eksplozija.
Taktike zastrašivanja
Još jedan pokušaj roditelja da nateraju decu da pošto poto budu dobra i da slušaju. Ili će ih u suprotnom odneti veštica. Zvuči poznato? Ali ne i efikasno. Psiholozi objašnjavaju da strah zapravo blokira decu, i da onda nisu ni sposobna da razumeju šta im roditelji objašnjavaju u pogledu njihovog ponašanja, niti to mogu da primene.
Previsoka očekivanja
Ovo se najpre tiče toga da roditelji projektuju svoje ambicije, ili promašaje, i žele da im dete bude suvi genije. zato ne priznaju kada iz matematike, ili bilo kog drugog predmeta, na primer, dobiju manje od 5. Ovo je za dete poprilično frustrirajuće, jer zaista nismo svi podjednako nadareni za sve. Umesto da na ovaj način silite dete, oslušnite koji su to njegovi talenti, koje bi dete volelo da razvija.
Loš primer
I naposletku, možda najslikovitiji primer. Stvari su jednostavne - vi ste model ponašanja vašem detetu, i onda kada je sasvim malo takođe. Zato vodite računa da ono što govorite bude dosledno onome što činite.
Dragi roditelji, nadam se da su vam ovi saveti koristi kada je tako važan posao u pitanju, kao što je odgoj i vaspitanje deteta.
Naslovna foto: izvor
NAJPOPULARNIJI Komentari