Za Novu Godinu, Božić, rođendane, venčanja i godišnjice obično dajemo svojim najdražima poklone, a i oni nama. Prostor ispod jelke prepun je boja, kutija, mašni i šarenih ukrasnih folija sa puno veštine i temeljnosti uvijenih oko izabranih predmeta. Darivanje je propraćeno najlepšim osećanjima, smehom, zagrljajima, poljupcima, čestitkama i najlepšim željama. Pokloni bi trebalo po svakoj logici stvari da se daju jedni drugima iz ljubavi i poštovanja koje imamo za njih. Da su iz srca i sa željom da im poklon dobro služi, bude koristan, lep i dragocen. Neki pokloni više imaju estetsku ili emocionalnu, a neki više praktičnu funkciju. Kako god bilo, ako se daju iz ljubavi ili poštovanja, oni su pravi pokloni.

Međutim, nažalost, nisu svi pokloni dati iz ljubavi i poštovanja. Pa iz čega su onda dati i zašto su dati? Hajde da razmislimo. 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Kada nekoga volimo, bilo koja da je vrsta ljubavi u pitanju, kada nam je drag i vredan, mi najpre razmislimo šta bi to tu osobu obradovalo, šta bi joj trebalo, značilo, šta bi joj se dopalo, o čemu ta osoba mašta, šta priželjkuje da ima pa nikako da kupi, šta joj možda nedostaje u kući, tašni ili ormanu. Zatim odvojimo vreme da baš nešto od toga kupimo. Setimo se gde to ima da se kupi, pa idemo na tu adresu. Možda i pitamo dotičnu osobu šta bi joj značilo da dobije, ovo ili ono, da ne bismo omašili, što je sasvim na mestu. Zatim, kada to kupimo, onda najpre izbrišemo cenu kako ta osoba ne bi znala koliko smo para potrošili na taj poklon i time poklon bacili pod senku duga i lične žrtve, potom ga brižljivo upakujemo u neki ukrasni papir, možda i dodamo mašnicu odozgo i onda jedva čekamo trenutak kada ćemo tu osobu obradovati. Naš primarni cilj je da tu osobu obradujemo poklonom, da joj poklon bude na korist, da joj olakša ili uplepša život na neki način. Sekundarno želimo i da nas ta osoba pamti po dobru i dobroj volji, da ojačamo spone između nas i da naša pažnja produbi našu bliskost, ali primarna je naša želja da joj taj poklon bude na dobrobit. To su pravi pokloni iz srca i iz ljubavi.

Međutim, postoje i bezobzirni pokloni. Tako sam ih nazvala, jer su to pokloni koji na neki način unižavaju poklonoprimca. To su nemarni pokloni, koji nemaju obzirnost. Ili su mizerni naspram prilike i konteksta u kome su dati. Npr. ako svom voljenom date par čarapa i to u običnoj providnoj kesi iz maksija i to za rođendan i to usput dok se negde vozite i bez propratnih reči, sigurno se neće obradovati, više neprijatno iznenaditi. Ili ako bratu ili sestri za venčanje ili rođenje deteta spakujete u kovertu 1000 dinara. Sve više je praksa da se za rođenje deteta ili venčanja daje koverta sa novcem. Ako nemate puno novca, uvek možete spakovati neku lepu činiju ili mikser u kutiju, pre nego da u kovertu stavljate trivijalnu sumu novca. Takođe u bezobzirne poklone spadaju pokloni o kojima uopšte niste promislili. Npr. kupite voljenoj ženi žut, širok dzemper broj 42. Mogli ste da se prisetite da ne voli žuto da nosi, da proverite da nosi 38 broj, a ne 42 i da voli ustručene stvari. Ali niste uključili mozak. Jer ste nemarni. Kupili ste prvo što ste videli u obližnjem izlogu i to je to. Što da trošite svoje dragoceno vreme da tražite po gradu baš ono što ona voli. Ili se možda vama taj dzemper svideo, ali niste razmislili o onom mnogo važnijem - da li će se njoj svideti. Ili ste kupili svom dragom roze košulju, a dobro znate da ne voli da nosi roze košulje. Ali ste bili u fazonu - pa šta, neka on malo koriguje ukus, jer meni se baš sviđa ova roze košulja. Ili ste nekome, recimo, ko nosi duge nokte kupili grickalicu. Poklon tog tipa znači da želite da je naučite pameti i prevaspitavate, pa ste iskoristili zgodnu priliku darivanja da joj poklonom saspete istinu u oči. Ili nekome ko ne voli da kuva poklanjate šerpu. Ili nekome sa viškom kilograma vagu. To ponekad može da bude i duhovito, ali ako se omaši ta nijansa, onda je neprimereno. Dati nekome poklon, a ne naći vremena da ga upakuješ, ne razmisliti o pravom trenutku kada ga daješ, davati ga usput i bez reči ili davati nekome nešto što negde znaš da mu ne treba i neće mu koristiti ili znaš da ne želi i ne voli te stvari i neće mu se svideti ili će ga uvrediti - spada u bezobzirne poklone, ponekad i bezobrazne, a ne u poklone iz ljubavi. Možda ti darovi uključuju novac, ali ne uključuju vreme, brigu, pažnju, promišljanje, saosećanje i dobru volju, što pravi poklon sve podrazumeva.

Treća vrsta poklona su trgovački pokloni. Oni se daju isključivo sa namerom da izdejstvuju povratni poklon ili da uzvrate već dat poklon. Oni u sebi nemaju emotivnu komponentu, već interesnu i materijalnu. Ja tebi - ti meni, ili nikom nista. Naravno da nećemo konstantno nekome davati poklone ko nama nikada ništa ne daje i naravno da svaki odnos ljubavi u globalu podrazumeva reciprocitet, ali trgovačkom poklonu je jedini i primarni cilj interes i ravnopravnost, a propraćen je merkanjem, analizom, kalkulacijom, poređenjem cifara, vraćanjem gotovo identičnih vrednosti, pa se tako i gubi smisao reči 'poklon', jer to je pre razmena, trampa i kupoprodaja nego poklon. S tim u vezi i postoji narodna poslovica koja kaže: 'Poklonu se ne gleda u zube'. Jer takva vrsta analize otkriva jedan vrlo ljigav, malograđanski mentalitet račundzija i tvrdica.

Četvrta vrsta poklona su pokloni reda radi. Poklanjamo neretko raznim ljudima poklone povodom raznih prilika i zaista je nemoguće da svaku od tih osoba sad nešto specijalno volimo ili smo sa njom bliski. Ali ih poštujemo. Pokloni reda radi su normalna stvar u društvu, podrazumevaju socijalnu kulturu i održavaju prijatne i korektne odnose u kolektivima, na ispraćajima, svečanostima i proslavama šireg tipa i u većim društvenim celinama. Međutim, ako smo sa nekim konkretno u lošim odnosima, radimo mu iza ledja, ogovaramo tu osobu neprestano, srozavamo joj ugled ili nam je ta osoba nešto nažao učinila i ne možemo da pređemo preko toga, nastaviti tradiciju darivanja i uzimanja poklona sa njom dok se odnosi suštinski ne razreše ka nekom primirju, dogovoru, oprostu i izglađivanju odnosa predstavlja licemerje i podvojenost, te šteti zdravlju pojedinca i još gore čini tom narušenom odnosu zapečaćujući ga još dublje u razdoru, samom tom spoljnom, lažnom maskom.

I na kraju, postoje manipulativni pokloni. Oni su najopasniji. Oni se daju uz osmeh i u ime ljubavi, a zapravo su sve samo ne ljubav. Neki od njih su pokloni sa jedinim ciljem da se odnosi prodube, te kad ih uzmeš, očekuje se indirektno od tebe da promeniš svoj nezainteresovan i distanciran stav prema poklonodavcu. Oni su uslovljavajući i teraju te na neželjenu ljubaznost i komunikaciju. Takođe, neki od njih su tu da nabiju krivicu poklonoprimcu. Na njima se ostavlja cena kako bi poklonoprimac uvideo koliko je para otišlo na taj poklon. O tom poklonu poklonodavac zvoni na sva usta i pre i nakon darivanja kako se namučio, iscimao, istrošio, nahodao, tražio ga svuda, trošio benzin, arčio vreme, dovijao. Za njega se poklonodavac nekada i kaje naknadno što ga je dao, nabrajajući sve muke koje su ga snašle, pa dodaje kako, da je znao koliko će se iscimati, ne bi ga ni davao. Od sve te priče poklonoprimcu naravno pozli i poželi da ga nikada nije ni uzeo, a naročito mu se smuči kada shvati da ga je već na neki način potrošio i nepovratno preuzeo pa ga ne može ni vratiti više tek tako, ali nastavlja da živi sa osećajem da je dakle uzeo nešto što mu nije dobrovoljno i sa ljubavlju dato, već uz muku, a taj osećaj, naravno, veoma guši, što je bio i cilj. Tada poklon, naročito ako je većih razmera, koji je trebalo da te raduje i da izaziva tvoju spontanu zahvalnost poklonodavcu, postaje izvor tvoje teskobe i gađenja na njega i više ga ni ne doživljavaš kao poklon nego kao omču oko vrata i teret koji ti je dat da ga nosiš dok si živ. Dobit koju poklonodavci imaju od ovakvih poklona jeste patološka i sadistička, jer su od svog poklona napravili mašinu za mučenje. Takvi pokloni najčešće nemaju samo za cilj osećaj krivice u drugome, već da dalje tim osećajem krivice manipulišu poklonoprimca da zauzme zavisničku i dužničku poziciju u odnosu na njih. Krajnji cilj poklonodavca je da porobi poklonoprimca i da on zbog poklona koji je uzeo više nema slobodu da živi svoj život, bude ljut ako želi, iskren, distanciran, svoj, nezavisan, već večito u ulozi dužnika i zahvalnika. Kako poklonodavac ne zatvara usta o veličini i skupoći svog poklona, tako ni poklonoprimac ne sme prestati da se zahvaljuje i izvinjava što postoji, pošto je taj poklon toliko skupo koštao, iako ga je poklonodavac sam podario njemu. To su ucenjivački pokloni, obično veoma skupi i veliki, koji su samo sladak mamac iz početka, ali koji, ako ih zagrizeš, padaš pod trajnu kontrolu i vlast onoga od koga si ga uzeo. Jer ne možeš više ni napred, ni nazad. A zatim poklonodavci ubiraju svoje plodove od tog odnosa.

Još jedan vid manipulativnih poklona su podmićujući pokloni. Oni se daju unapred kako bi obezbedili nekakvu protekciju u bolnici, školi, bolje ocene i tome sl. U svojoj biti su nepošteni i računaju na lakomost poklonoprimca koja će biti iskorišćena za dalje svrhe.  Ako ih uzmete, ne samo što neko može da vas prijavi, već ste pod nekom vrstom obaveze da izdejstvujete toj osobi baš ono što ona želi. Međutim, ako se stvari izjalove i ako ne budete uspeli to da uradite što se od vas očekuje zbog raznoraznih faktora, tada će vam se poklon koji ste primili možda razbiti o glavu. Manipulativni pokloni su skupi novčano za poklonodavca, ali još skuplji duševno za poklonoprimca. Oni imaju zadnju nameru koja stoji u senci kada vam se uručuju. O njima treba dobro razmisliti pre nego što ih uzmete i krenete da ih krckate, jer sa njima stajete na nestabilno, rizično, maglovito polje živog peska, manipulacije i prljavih, nepredvidivih odnosa gde nikada ne znate kojom cenom i valutom ćete morati da ih platite, pa su u tom smislu trgovački pokloni čak mnogo čistiji i pošteniji. Kako kaže Brankica Damjanović, sve što nas košta našeg mira jeste preskupo.

Pravi pokloni su samo pokloni iz ljubavi. I kako kaže Duško Radović, pravi pokloni su retki i jeftini, sve ostalo je podmićivanje. Kada darujete nekoga, radite to iz srca. Ili nemojte ni darovati. Kada uzimate poklon, uzimajte samo one koji su dati isto tako iz srca. Jedino tako nećete pogrešiti ni prema sebi,  ni prema drugome. Poklon je manifestacija ljubavi, forma koja pokazuje suštinu. Kada ima suštine, biće i pravih poklona, ali kada je nema, onda nema ni poklona ili su pokloni lažni.
 

Kolumnu piše: Ema Cvetković

Supruga, majka, domaćica, pijanistkinja i profesorka klavira.