Živimo u dobu kada se u načelu propagira zdrav životni stil, koji podrazumeva zdrave navike u ishrani, redovnu fizičku aktivnost, ali često se pominju i predlažu i različiti dodaci ishrani u vidu vitamina i kompleksa vitamina, koji treba da doprinesu tome da naš imunitet bude snažniji, i uopšte celokupnom zdravlju organizma. Ipak, postavlja se pitanje koliko je to zaista neophodno, odnosno zar nije zdrava i izbalansirana ishrana već sama po sebi dovoljna za unos hranljivih materija? Odgovor nije jednostavan, pogotovo ako uzmemo u obzir izraženu komercijalnu težnju farmaceutske industrije kao vodeće u savremenom društvu. Štaviše, postoje vitamini koje ako ih unosimo dodatno mogu i da štete našem zdravlju, dok sa druge strane postoje i oni čiji dodatni unos u određenim situacijama jeste opravdan.

Ali, više na ovu temu u nastavku. Saznajte sve o vitaminima kao suplementima u ishrani - da li pomažu našem zdravlju ili ih treba izbegavati. 

NE PROPUSTITE: 6 zabluda o prehladi i gripu u koje ne treba da verujete

U domenu medicinskih istraživanja poslednjih godina dosta je pažnje posvećeno ispitivanju da li je uticaj suplemenata na zdravlje konačno dobar ili negativan. U tom smeru, kako ističe britanski list Independent, pojedini su čak došli do zaključaka da kontinuirana upotreba određenih suplemenata može negativno da utiče na rad bubrega, pa je dovođena u vezu i sa određenim kancerogenim oboljenjima. 

Na temelju svega toga se postavlja pitanje da li je poslednjih godina sve veća zastupljenost vitamina i supelemenata u životu današnjih ljudi ne samo opravdana, već i da li je štetna. A evo i odgovora koji se odnosi tačno na određene vitamine i grupe vitamina ponaosob, koji će nam pomoći da razrešimo ovu dilemu. 

Multivitamini

Kompleksi vitamina bi trebalo da daju višestruk doprinos zdravlju - vitamin C da poboljša imunitet, vitamin E da unapredi vid, B da nam da energiju. Ipak, sve ove vitamine mi već unosimo putem ishrane, ukoliko se trudimo da ona bude izbalansirana i bogata zdravim namirnicama. Takođe, postoje studije koje su dokazale da je dugotrajna upotreba multivitamina ne samo bespotrebna, već i štetna, a jedno od ispitivanja koje se ticalo ženske populacije starije od 25 godina je čak postavilo tezu da ova navika može biti u vezi sa višim postotkom smrtnosti.

Vitamin D

Sa druge strane, dodatak vitamina D ishrani, naročito kada lekar to nalaže, je i te kako opravdana. Glavni izvor vitamina D je sunce, ali mi ne možemo da apsorbujemo dovoljnu količinu na ovaj način, plus treba uzeti u obzir i štetnost  UV zračenja.

Vitamin D je jako važan za razvoj kostiju, i često ga kao deo terapije uzimaju oni koji imaju problem sa različitim koštanim i reumatoidnim oboljenjima. 

Antioksidansi

Vitamini A, C i E pripadaju grupi antioksidanata i važni su za opšte zdravlje i otpornost organizma. Takođe, obilato se nalaze u brojnim namirnicama, naročito u povrću, kao i u crvenom bobičastom voću, koje se i te kako preporučuje u ishrani. Ujedno znamo da je i citrusno voće jako bogato vitaminom C. Jagode isto obiluju ovim vitaminom. Dakle, sasvim je dovoljno da se trudite da svoju ishranu obogatite ovim vitaminima, i nema potrebe da ih unosite kao suplemente. Štaviše, prekomerne doze mogu vremenom da dovedu do oštećenja bubrega.

Vitamin B3

Ovaj vitamin je dovođen u vezu sa tretiranjem raznih oboljenja - od Alchajmera do srčanih bolesti, pa je prepisivan i u vidu suplemanata. Međutim, studije koje su pre nekoliko godina sprovedene su dokazale da njegova pojačana koncetracija ni na koji način ne sprečava rizik od npr. srčanih udara.

Namirnice koje us izuzetno bogate ovim vitaminom su losos, tuna, skuša.

Probiotici

U pitanju su suplementi koji doprinose boljoj probavi. Takođe, brojini su mišljenja da ove dobre bakterije nije neophodno uzimati u vidu suplemenata, i da ih dovoljno ima u namirnicama kao što su jogurt i kefir. 

Cink

Cink je veoma važan vitamin! On je glavni za podizanje imuniteta i prevenciju od gripa i prehlada, a ujedno i smanjuje period bolovanja, što je i dokazano paralelnim ispitivanjem grupe koja je uzimala cink dok je bila prehlađena, i one koja je dobijala samo placebo tabletu.

Uglavnom, uzimanje ovog vitamina kao suplementa je opravdano.

Folna kiselina

I naposletku - folna kiselina, koja će sigurno najviše zanimati trudnice. Folna kiselina je zapravo vitamin B koji ima tu sposobnost u našem organizmu da produkuje nove ćelije. Dokazano je da direktno utiče na razvoj nervnog sistema i kičmene moždine kod embriona, i da znatno smanjuje mogućnost određenih defekata u razvoju. 

Zato je veoma važno da trudnice, naročito u prvom trimestru kao i one žene koje planiraju trudnoću, uzimaju po 400 mg folne kiseline dnevno. 

NE PROPUSTITE: 7 mitova o zdravlju u koje treba da prestanete da verujete

Sigurni smo da su vam ove informacije u pogledu korisnosti i eventualne štetnosti suplemenata i te kako bile od značaja.

Izvor: www.independent.co.uk

Naslovna foto: izvor