Danas pričamo o vanbračnim zajednicama, ali ne iz romantičnog, već iz pravnog ugla. Sve ono što ste hteli da znate o svojim pravima u vanbračnoj zajednici, čeka vas u narednim redovima.

Ustavom Republike Srbije, propisano je da su bračna i vanbračna zajednica jednake i ravnopravne u skladu sa zakonom, ali nikako ne smemo da ignorišemo razlike između njih. To se posebno odnosi na granu naslednog prava. Bračnim supružnicima koji imaju uverenje iz venčanog lista, lakše je i jednostavnije da ostvare svoja prava. 

Bračna i vanbračna zajednica 

Bračna zajednica je definisana kao sporazum dvoje ljudi, da sklapaju brak pred nadležnim institucijama i svojim kumovima. 

Mladenci, sa svedocima, sklapaju čin koji se dalje evidentira u matične knjige. Da bi se ostvarilo pravo na brak, potrebno je da odlučuju usred slobodne volje, da nisu u određenom stepenu srodstvam da nisu u braku sa drugim licima i tome slično. 

Sa druge strane, vanbračna zajednica je neformalna. 

Uglavnom to biva kada krenu da žive zajedno, zajedno snose troškove stanovanja, zajedno plaćaju račune, hranu, putovanja, ili se desi da postanu roditelji, pa zajednički vaspitavaju svoju decu. 

Glavna razlika između ove dve zajednice je u formalnosti. 

Između vanbračnih i bračnih supružnika nema razlike. 

Tada na scenu stupa Porodični zakon koji i definiše vanbračnu zajednicu kao onu u kojih nema bračnih sumnji, ni prepreka pred zakonom. 

Veza i vanbračna zajednica - kakva je razlika?

"Vanbračna zajednica razlikuje se od emotivne veze po postojanju zajednice života jednog muškarca i jedne žene koja podrazumeva ukupnost emotivnih, intelektualnih, ekonomskih i socijalnih odnosa vanbračnih drugova, koju karakteriše određena trajnost i stabilnost, čije je postojanje poznato trećim licima i koja nastaje njihovim saživljavanjem i prestaje prestankom namere ostvarivanja te zajednice." navodi se u Paragrafu.

Imovinski status u bračnoj i vanbračnoj zajednici

Da bi se definisao imovinski status i prava koja pojedinci u zajednici imaju, pomaže Porodični zakon koji naglašava ravnopravnost između obe zajednice. Kada je reč o roditeljima, oni imaju ista prava, i imaju iste dužnosti u obe zajednice. Isto važi za usvajanje dece, i začeća uz biomedicinsku pomoć. 

Utvrđivanje roditeljstva je u ove dve zajednice različito. Udata žena, kada se porodi, automatski se predpostavlja da je njen suprug otac deteta, dok neudata žena treba da potvrdi ko je otac njenog deteta. Kada majka prijavi ko je otac deteta, on pred nadležnim organima treba da to i potvrdi (pred matičarem ili notarom). 

Ukoliko dođe do osporavanja očinstva, majka može da podnese tužbu kako bi se roditeljstvo potvrdilo zakonom. 

Kada je reč o materijalnoj imovini, treba da znate da sve što vanbračni supružnici steknu tokom svoje zajednice predstavlja njihovu imovinu (ista je situacija i kod bračnih supružnika).

Imovina koja se stekne poklonom ili nasleđem, ili imovina koja je stečena pre stupanja u zajednicu, smatra se njihovom ličnom imovinom i nije deljiva. 

Nasleđivanje

Najveća razlika između bračne i vanbračne zajednice jeste u nasleđivanju.

Vanbračni partneri ne spadaju u zakonski red naslednika. 

To u praksi znači, da se imovina NE može naslediti po osnovu zakona. Ne postoji ni pravo na nužni deo. 

Ipak, vanbračni partner može tokom života da sastavi testament i ostavi deo imovine svom partneru u nasleđe. 

Vanbračni partner ostvaruje pravo nasledstva samo ukoliko postoji testament. 

Sa druge strane, bračni partner ima pravo na nasleđe, po zakonu. 

Šta se dešava ako je imovina stečena u vanbračnoj zajednici? Stan, kuća, plac, bilo koja druga materijalna stvar. 

"Opisani stan (bez obzira što se vodi samo na jednog vanbračnog supružnika), potpada pod režim zajedničke imovine vanbračnih supružnika (otkupljen zajedničkim sredstvima). Samim tim, zakonska je pretpostavka da su udeli u njegovom sticanju jednaki (tj. 50-50). Pa tako, vanbračni supružnik može u ostavinskom postupku (a i naknadno), podneti zahtev da se izdvoji ovih 50% na ime njegovog udela u sticanju zajedničke imovine.

Posledično, 50% vlasništva nad stanom se nasleđuje, a drugih 50%, ulazi u njegovu imovinu koju NE deli sa naslednicima (ta imovina je izašla iz ostavinske mase), budući da je to sada njegovo vlasništvo." navodi se u Paragrafu.

Podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima!