Pitali su me jednom: "Koliko je lako pronaći mir? Koliko treba vremena da stigneš do te faze?" Nasmejala sam se i prisetila sam se početaka, prisetila se dana kada sam izgubila mir. Bio je to običan dan, baš kao i ovaj danas. Nekome opuštajuć, sunčan i bezbrižan, meni poprilično stresan. I čini mi se da je od tog dana sve krenulo nizbrdo u meni i da su se pojavljivale emocije koje su mi do tada bile nepoznate. Možda su samo čučale u meni i čekale pravi trenutak da izađu na pozornicu života i zablistaju. Nije to tako strašno kao što izgleda. Sigurrna sam da se vi borite sa unutrašnjim emocijama i da pokušavate da pronađete balans. Sigurna sam i u to da ste se milion puta suočili sa izazovima koji su vas isterali iz takta, izazvali strah, anksioznost, bes, suze. Sve je to u redu. Ipak, da bismo živeli mirnije, potrebno je da shvatimo da su sve stvari prolazne i da su onakve kakve ih mi vidimo. Istina je uvek relativna, i svako od nas živi drugačije realnosti. Svet je surovo mesto, i na dnevnom nivou se susrećemo sa mnogo groznih vesti, pa čak i događaja. Kako reagujemo na to i kako ih vidimo, to je zapravo samo naša stvar. Da bismo uspeli da pronađemo mir u sebi i van sebe, potrebno je da izdvojimo mesece, možda i godine i da na tome počnemo da radimo. Biće to težak zadatak, mnogo teži od svađe sa partnerom ili od stresa na poslu. Ovo je važan korak koji će nam promeniti život. 

U narednim redovima, ispričaću vam kako sam ja pronašla mir u sebi, ali i oko sebe. 

Kolumnu piše: Zorana

Televizor kao ukras

Kao neko ko se bavi pisanjem i digitalnim marketingom, zadatak mi je da pratim sva dešavanja u svetu. Čak i kada ne radim, ja radim, i konstantno sam okružena svežim vestima i novim informacijama. Primetila sam da me gledanje vesti pomalo zamara, i stvara mi stres. Tog stresa nisam bila ni svesna, sve dok nisam uhvatila sebe kako prepričavam vesti koje su potpuno negativne, i zaista nemaju nikakve veze sa mojim zanimanjem. Bila sam previše radoznala i sve me je zanimalo, čak sam kasnije o određenim vestima i više istraživala. To je loše uticalo na moje misli, na moja osećanja. 

Isključila sam TV. Nedeljama ga nisam uključivala. Posle određenog perioda, shvatila sam da mi ništa ne nedostaje. Misli su mi bile čistije i mogla sam lakše da se fokusiram. Prolazili su dani, i onda sam poželela malo buke. Izabrala sam muziku. Redovno sam je puštala u jutarnjim časovima i tih dana mi je prijala klasična muzika. Uveče sam slušala audio knjige, jer nisam nalazila vremena da ih čitam. Audio knjige su bile fantastično otkriće u trenucima kada sam želela da smirim svoje misli. Osećala sam da radim nešto korisno i da ne gubim vreme. Pri tome, odmaram se. 

Prošlo je dosta vremena od tada, a situacija je ostala ista. Par puta mesečno pogledam i neki novi film, preko HBO-a ili Netflixa, i uživam uz kokice, bez reklama i prekidanja. To mi se baš dopada i mislim da odmor od TV-a može biti veoma koristan. 

Minimalizam

Da, ja i dalje sanjam o ogromnoj kući sa privatnim spa centrom, ali mi trenutno više prija minimalizam i minimalističko uređenje doma. Postoje teorije koje govore o tome da svoje misli možemo da sredimo organizacijom - vremena, prostora, stvari. Iz kuće sam se preselila u stan, i već mi je bilo jasno da dva ormara nisu dovoljna. Teško sam se odvajala od svoje garderobe i 20 pari cipela, sve dok nisam shvatila da mi je većina tih stvari nepotrebna. 

"Ne možeš da imaš novo, dok se ne oslobodiš starog." ponavljala sam sebi. Sate sam provodila sređujući ormare, peglajući i pakujući garderobu. Videla sam u nesređenim stvarima teret od koga bežim, i zaista se ispostavilo da me je organizacija dovela do sabiranja misli. Ne, nećete pronaći mir ako bacite stare majice. Pronaći ćete ga onda kada organizujete svoj život i oslobodite se svega onoga što vam nije potrebno. Život u svežem prostoru, koji je uređen, skladan i nije natrpan stvarima, može da vam pomogne da razmišljate pozitivnije. Na prvom je mestu to što će vam biti lepo kada dođete u svoj dom i znate da je sve na svom mestu. 

Ova taktika mi je pomogla da se osećam spokojno kod kuće. Zapravo, nikad ne ništa nije iznerviralo što se desilo u mom domu. Dešavale su se razne stvari, bilo je i kvarova, ali su se sa lakoćom otklonili. Čini mi se da je to tako jer sam sve radila sa ljubavlju, ne sa nervozom. 

Kućni ljubimac

Dugo sam se premišljala oko toga da li da usvojim kućnog ljubimca. Htela sam psa, pa sam kalkulisala da li ću imati vremena za još obaveza u toku dana. Odlagala sam, nećkala sam se. Loki je sad moj mačak, koga sam srela na ulici. Pio je jogurt iz čepa ispred pekara i tresao se od hladnoće. Tog dana je padala kiša, a ovo malo kartuzijsko mače je želelo dom. I naravno, nisam mu odolela. Loki ima posebnu narav. Izgrebao mi je kožnu fotelju, grickao kablove, uništio slušalice, i da vam ne nabrajam. Nemiran je, previše ponosan, pomalo neposlušan. Kako raste, sve više razume i postaje bolji. 

Bez obzira na sve, nisam previše bila nerzvozna. Da mi je neki čovek oštetio novu fotelju, verovatno bih bila užasno besna. Loki me je naučio da se ne nerviram oko toga, i da naučim da se odmorim. Kao mače, on spava do 15h dnevno, kasnije se igra i jede, a u međuvremenu, traži pažnju i redovno je sa mnom u kuhinji kada nešto pravim. Lepo se slažemo i zahvalna sam što je ušao u moj život. 

Verujem da kućni ljubimci mogu da doprinesu unutrašnjem miru. 

Dobri odnosi sa ljudima

Evo i jedne teme koja je malo teža od organizovanja kuće, a to su odnosi sa ljudima. 

Moramo da prihvatimo da se ljudi menjaju, i da se mi menjamo. To je fantastična stvar. Rastemo! Istina je da ćemo u životu mnoge prijatelje izgubiti, nove ćemo upoznati, i ostaće nam onih nekoliko za čitav život. Ja mislim da je to sasvim dovoljno. Sada se družim sa onim ljudima koji su mi zaista dragi. Otklonila sve emocionalne vampire, a neki su se i sami sklonili. Oni nemaju mesta na mom putu rasta. 

Stvari se menjaju, i trebalo mi je dugo da shvatim da mi nisu potrebni ljudi koji mi oduzimaju energiju. Biram da me inspirišu i da imam stvarna osećanja jedni prema drugima. Nekad je to bio težak izbor, sada tačno znam ko mi prija, a ko ne. Jedino takvim ljudima se javljam na telefon i moja vrata su im uvek otvorena. Da, možda je sebično, ali je to samo moj put da pronađem sopstveni mir, pa smatram da je sasvim u redu. 

Rad na sebi

Neprestano radim na sebi, a taj posao mi je postao bitniji od svakog drugog posla. Zaista mislim da je važno da napredujem, da sanjam nemoguće i da ostvarujem svoje velike snove. Kad god imam priliku, kažem ljudima da ne odustaju od sebe i da pronađu motivaciju u svemu. Često i čujem kako život nije lak. Uvek dodam kako je lep, jer čuda se svakodnevno događaju, ako im dopustite. 

Verujem da radom na sebi možemo mnogo toga da postignemo. Treba da budemo okruženi dobrim ljudjma, da budemo otvoreni za nove prilike i da verujemo u sebe. Treba da organizujemo svoj život onako kako nam odgovara i da živimo mirno, srećno i ispunjeno. 

Možda će to biti dug put i možda će biti mnogo izazova, ali uvek se isplati. Kada nađemo sreću i mir u sebi, sve oko nas postane bolje. Probajte!