Kažemo "novi" sindrom, jer je skoro definisan, ali još uvek nije formalno prihvaćen. Boreout je sličan burnoutu, stanju koje najčešće doživljaju mladi, radno sposobni muškarci i žene. Krivac je uglavnom posao, ali će i druge oblasti života napraviti vrtlog emocija koje dovode do sagorevanja. Starije generacije će reći kako se previše žalimo, i kako je sve lako dok smo mladi. Ipak, statistika kaže drugačije. Nije sve onako kako se čini na prvi pogled. 

Hajde da se upoznamo sa boreout-om.

U eri u kojoj je izraz 'sagorevanje' široko priznat i dobro poznat, postoji manje ozloglašena, ali podjednako štetna pojava koja tiho utiče na bezbroj profesionalaca, posebno na mlađu radnu snagu. Sindrom boreout-a, uprkos tome što je zasenjen njegovim pandantom, predstavlja hitnu zabrinutost na savremenim radnim mestima, što dovodi mnoge mlade pojedince do toga da napuste posao u potrazi za aktivnostima koje će doprineti kvalitetu života. 

U potrazi za životom?

Boreout sindrom nastaje iz produženih perioda dosade na radnom mestu i nedostatka izazova, što dovodi do osećanja nezainteresovanosti, nezadovoljstva i neangažovanosti. Karakterišu ga tri glavne komponente: dosada zbog neizazovnih zadataka, nedostatak mogućnosti za učenje i posledični osećaj bezvrednosti. Iako naizgled bezopasan, može dovesti do značajnog psihološkog stresa i pogoršanja mentalnog zdravlja.

Osećaj bezvrednosti i nedovoljnosti može da bude prolazna faza, ali ako nam atmosfera na poslu servira tihi, podmukli stres, stvari se vremenom komplikuju.

Da li smo željni zadovoljstva i života? 

I dok će jedni reći "Šta ti fali, kad sve imaš", verujemo da će se druga strana malo više pozabaviti ovim sindromom dok ne bude bio novo stanje koje moramo da procesuiramo na seansama. 

Zašto se boreout javlja? 

Različiti faktori doprinose nastanku boreout sindroma kod mladih stručnjaka. Disparitet između zahteva posla i veština i interesovanja pojedinca može dovesti do neiskorišćenosti, izazivajući osećaj neispunjenosti. Štaviše, brzi tehnološki napredak rezultira automatizacijom prethodno angažovanih zadataka, dodatno smanjujući potrebu za ljudskom kreativnošću i uključenošću.

Efekti boreout sindroma mogu biti podmukli. Zaposleni mogu iskusiti smanjenu motivaciju, nisko samopoštovanje i silaznu spiralu produktivnosti. Problemi sa mentalnim zdravljem kao što su depresija i anksioznost nisu neuobičajeni jer granica između profesionalnog nezadovoljstva i ličnog blagostanja postaje sve nejasnija. Da li je hod pod tankoj žici održiv i zašto nam postaje sve teže da odvojimo posao od privatnog života - do zaključka se još dolazi.

Boreout vs. Burnout: Dve strane istog novčića

Dok je sagorevanje rezultat prevelikih zahteva i preteranog rada, iscrpljenost proizlazi iz nedostatka stimulacije i izazova. Oba problema su destruktivna, ali iznošenje može biti teže dijagnosticirati jer se maskira iza fasade stalnog zaposlenja, što otežava rešavanje problema poslodavcima i zaposlenima.

Suočeni sa ovim sindromom, mnogi pojedinci preduzimaju odlučne korake ka promenama. Oni napuštaju poslove i traže uloge koje obećavaju rast, učenje i zadovoljstvo. Ovaj egzodus naglašava potrebu da organizacije prepoznaju i proaktivno se bore protiv iskorištavanja kako bi zadržale svoj talenat u nastajanju.

Rešavanje radnog odnosa zahteva strateški pristup dizajnu posla i organizacionoj kulturi. Kompanije treba da imaju za cilj da obezbede raznovrstan i angažovan posao, mogućnosti za kontinuirano učenje i kulturu koja vrednuje inovacije i kreativnost. Redovne provere i razgovori o razvoju karijere su od suštinskog značaja da bi se obezbedilo usklađivanje veština i interesovanja zaposlenih sa njihovim ulogama.

Zaključak: Ignorisanje boreout-a više nije opcija

Kako se svet suočava sa okruženjem zapošljavanja koji se brzo menja, rešavanje ovog sindroma  je imperativ za obezbeđivanje motivisane, dinamične i zadovoljne radne snage. Vreme je da kompanije osvetle ovu skrivenu krizu i preduzmu značajne mere kako bi sprečile veštu i ambicioznu generaciju da ode u potrazi za boljim prilikama. Priznanje i prevazilaženje ovih stanja može biti razlika između uspešne organizacije i one koja gubi svoju najvredniju imovinu — mlade i talentovane zaposlene odlučne da ostave svoj trag u svetu.