Interesantno je kako smo svi mi ponekad podložni tome da usvajamo pojedine stavove koji su opšteprihvaćeni, bez da smo sigurni u njihovu istinitost, naročito ako se tiču oblasti u kojima nismo stručni, a koje se mogu podvesti pod pseudočinjenice. I tako lako postanemo "žrtve" zabluda. Nekako, te zablude se najčešće tiču zdravlja tj. toga šta je zdravo i preporučljivo, a šta nikako ne treba da radimo, pa onda tako ispadne da npr. gluten nikako nije zdrav, odnosno to postane opšteprihvaćeni stav koji se generalizuje na svakog pojedinca. U ovom slučaju su neproverene činjenice dobile bitku protiv naučno dokazanih činjenica. A kako to ne bi bio i vaš slučaj i način rezonovanja, nastavite sa čitanjem teksta.

U produžetku vam predstavljamo 7 mitova o zdravlju u koje mnogi veruju, a ne bi trebalo. 

NE PROPUSTITE: Sve o testovima i analizama krvi što do sad možda niste znali

Aktivni ugalj leči mamurluk

Mamurluk nastaje kada se alkohol u jetri pretvara u toksine, a potom kasnije dospeva u krvotok. Aktivni ugalj ima funkciju apsorbovanja toksina, ali može da bude delotvoran samo u prvih sat vremena, tako da je sasvim beskorisno koristiti ga sledećeg jutra u svrhu lečenja mamurluka. 

Postoje namirnice sa negativnim kalorijama

Postalo je opšteuvreženo mišljenje da celer, paradajz, krastavac, grejpfrut itd. imaju negativne kalorije, tj. da broje kalorija manje od nule, za šta u nauci ne postoji apsolutno nikakav dokaz. Tačno je da su u pitanju niskokalorične namirnice, koje se preporučuju kao deo zdrave ishrane, ali i dalje sadrže određeni broj kalorija - u slučaju pobrojanih od 7 do 30 na 100 g. 

Ne treba da pijete tokom obroka

Iako mnogi misle da vodu treba piti samo pola sata pre i pola sata nakon, a nikako tokom obroka, jer to ometa varenje, stvara nadutost i sl, ova tvrdnja nije tačna. Štaviše, čaša vode tokom obroka spira ostatke hrane i poboljšava lučenje želudačnih sokova, a samim tim i proces varenja. 

Ono što sa druge strane nije preporučljivo jeste da pijete sokove i gazirana pića tokom obroka. 

Hladno vreme utiče na to da se razbolimo

Svi smo toliko puta čuli tokom hladnih meseci u godini savete da se utoplimo što više, i da ne boravimo dugo napolju kako se ne bismo razboleli i pokupili virus. U naučnoj praksi se zapravo ističe sasvim suprotan stav - dokazano je da niske temperature zapravo pročišćavaju vazduh i ubijaju bacile i viruse, što bi u stvari značilo da slobodno, kada ste adekvatno obučeni, možete da uživate napolju i po hladnom vremenu. 

Klasičan sapun prenosi bakterije

Smatralo je sa klasičan sapun prenosi bakterije jer ga svi pipkaju, i da je umesto njega bolje korisiti tečni. Na ovu temu je sproveden eksperiment, u kom je dokazano da klasičan sapun ne prenosi bakterije sa jednog korisnika koji pere ruke na drugog, koji će ga korisiti nakon njega. 

Gluten je loš za naš organizam

Sasvim je pogrešno zaključivati da su svi osetljivi na gluten. Za ovu vrstu osetljivosti postoji dijagnoza - celijaklija, koja se može uspostaviti isključivo adekvatnim medicinskim analizama. Dakle, ne znači svaka vrsta stomačne osetljivost intoleranciju na gluten, naprotiv - ovaj protein je za mnoge veoma hranljiv i koristan. 

Jaja su loša za zdravlje srca

Toliko puta smo pričali o ovoj zabludi. O jajima se često govorilo kao o izvoru holesterola, koji je jedan od glavnih izazivača kardiovaskularnih oboljenja. Sasvim pogrešno. Jaja su zapravo zdrava i izvor su dobrog holesterola, koji smanjuje loš holesterol u krvi, kao i  zdravih omega masnih kiselina 

NE PROPUSTITE: Zdravstveni problemi koji otežavaju mršavljenje

Da li ste i vi verovali u neki od ovih mitova? 

Foto: izvor

Naslovna foto: izvor