Svađe su sastavni deo života, koliko god voleli svog partnera ponekad su mišljenja različita i "moramo" se posvađati. Svađe su u određenoj meri normalne i ne možemo ih izbeći počev od svađe oko televizijskog kanala do važnih stvari kao što je kupovina nekretnine i začeće drugog deteta. U zavinosti od tipa svađe i razloga za svađu roditelji imaju određenu količinu emocija koju ispoljavaju i iskazuju pred svojim supružnikom. Mi smo pitali psihologe da li ovakve svađe utiču na decu, kada ih čuju ili prisustvuju njima?

Odgovori su u narednim redovima!

NE PROPUSTITE: KAKO DA POMOGNETE TINEJDŽERU DA LAKŠE PROLAZI KROZ PROMENE RASPOLOŽENJA

Nisu sve svađe povod za rastanak i ne znače da ne volite svog partnera, ali svađa kao sam čin u kojem ste povisili glas i ispoljili negativne emocije nad svojim partnerom može uticati na dete i ostaviti različite posledice, navode psiholozi.

Kada dete čuje svađu roditelja ili prisustvuje istoj u njegovom organizmu se stvara velika količina stresa, luče se hormoni stresa koji u datom trenutku čine dete nervoznim i mogu stvoriti osip na koži i uticati na kvalitet sna. U sledećem danu nivo hormona će se polako stišati ako se dete mislima ne bude vraćalo iznova na stresan događaj.

U idealnim uslovima detetu će sledećeg dana nivo hormona biti na normalnom nivou i ako svađa ne bude u narednim mesecima svakako neće dublje uticati na njegovo fizičko zdravlje. 

Međutim, ako je svađa u porodici bila burna ili ako se nastavlja dete će iznova osećati jak skok hormona stresa što na duži vremenski period može stvoriti probleme u radu srca, uticati na pojavu dijabetesa i problema sa plodnošću kod devojčica u kasnijim godinama života. Jake osilacije hormona stresa remete prirodni balans unutar tela i zaista u ranom uzrastu mogu biti pogubne za zdravlje deteta tokom odrastanja. 

Česti sukobi u porodici na psihičkom nivou takođe ostavljaju posledice na dete. U zavinosti od karakteristika ličnosti samog deteta, sukobi koje čuje ili kojima prisustvuje mogu povećati agresivnost i stvoriti odbojnost prema svetu koji ih okružuje, ali i vršnjacima. Pa tako dečaci postaju naročito agresivni tokom odrastanja, a devojčice se povlače u sebe, gube samopouzdanje i postaju izuzetno stidiljive.

Podela nije striktna - devojčice takođe mogu postati agresivne, a dečaci povučeni - nema pravila i sve je u skladu sa temparamentom samog deteta. U adolescenciji roditeljske svađe takođe utiču na psihu deteta, čak i ako su se odigrale u ranom detinjstvu.

Deca postaju sklona opsesivnim mislima, anksioznosti i depresiji u stvarnosti im je teško da se izbore za sebe i predstave svoje dobre strane pred drugim ljudima. Osećaj manje vrednosti zbog svađa u porodici može obeležiti čitav život deteta i zahteva stručnu pomoć. 

Ne može se sa tačnošću predvideti ishod svađe koji će se odraziti na dete, to zavisi od intenziteta samih svađa među roditeljima ali i povoda za svađu. Ukoliko je povod za svađu dete ono se može osetiti bezvredno i posramljeno. Dete nema priliku da izrazi svoj stav i u njemu se javlja osećaj da mu je uskraćeno da objasni svoje ponašanje i da ga niko ne razume, i ako zapravo nije ni pitano jer roditelji nisu bili svesni same svađe i prisustva deteta. Nepravda će stvoriti jaku agresivnost u detetu tako da se ponaša nedisciplinovano tokom školovanja.

Pojedina deca neće praviti probleme u vršnjačkim grupama i tokom školovanja ali tokom celog života mogu izuzetno burno reagovati na svađu i svaku nesuglasicu rešavati burno uz krajnje dekstruktivne mere plašeći se da ih iznova neće razumeti. 

Rad psihologa dokazuje da deca mogu kriviti sebe tokom celog života za roditeljske svađe, a poseban uticaj ostavljaju na dečake u periodu puberteta od 16. do 18. godine života. Budite svesni svojih rekacija u kući i ako imate nesuglasice sa partnerom izađite i proštetajte. Nije rešenje povlačenje u susednu sobu jer vas dete čuje i oseća se loše i ako je izolovano od vas.

Usadite u svoju svest nove navike i odvojite vreme za partnera u kom ćete biti sami i na miru rešiti nesuglasice ali i uživati u lepim trenucima!