Svedoci smo da je "pozitivna psihologija" preuzela primat i u medijima i na društvenim mrežama. Koriste je svi, a naročito oni koji se u praksi ne bave psihologijom niti su je dublje izučavali.

I dok spolja gledano nema ništa loše u tome da čovek teži ka pozitivnosti, šta više, to jeste jedan od glavnih ciljeva – biti radostan, zadovoljan i gledati sve sa pozitvne strane, na dubljem nivou ova fraza ima i neke štetne uticaje.

Pozitivno nije uvek održivo

Naime, ova fraza odvraća čoveka od prilike da svoj bol odboluje, da ga prihvati, razume, iskusi, da od njega nešto nauči i da ga preživi tako da mu negativna i nepoželjna situacija bude učitelj života i osnova za nove snage koje će steći.
Niko ne voli da doživi bol ali to je neminovna pojava na ovoj planeti i u životu svakog čoveka. I bol je potrebno preživeti i dati joj vremena. Naravno, nije poželjno ostajati u emociji boli dugo niti je koristiti kao manipulaciju nekog drugog, niti za laganje samog sebe. Ali, svakoj rani je potrebno neko vreme da zaceli. Psiha nije mnogo drugačija od tela (zato se često sve više naglašava da psihičko nasilje nije ništa manje traumatično od fizičkog, na primer).

Negativan uticaj u pozitivnosti 

Fraza "samo pozitivno" takođe može imati negativan uticaj na neke ljude kojima nije potrebno upoređivanje sa drugima. Ti drugi koji govore kako su sve rešili lako i kako nikada nisu u "minus fazi" mogu da deluju poražavajuće na nekog ko još uvek smatra da ne ume lako da izlazi iz izazova (na stranu činjenica da je i pojam "lako" zloupotrebljen, pošto ništa što je vredno ne može da nastane brzo i lako).
Tako fraza "samo pozitivno" zna da postane i negativnija od depresivnih epizoda, jer osvetljava nečije napore kao nepodobne.

Šta je normalno?

Ono što bi svaki pojedinac trebalo da zna je sledeće:
• Izazovi, problemi, bolovi i neželjene situacije su sastavni deo života
• Mnogi izmišljaju da nemaju probleme
• Mnogi ne govore istinu o tome kako su lako rešili svoje teške izazovne situacije
• Nije potrebno ni poželjno upoređivati se sa drugima, ni u sreći ni u tuzi
• Gubitke, patnje i druga bolna stanja je potrebno razumeti, ako postoji lična odgovornost za njih, otkriti je i prihvatiti, ako je u pitanju viša sila, prihvatiti i nju i sagledati situaciju sa svih strana
• "Samo pozitivno" može da se odnosi na činjenicu da je iz izazova potrebno izvući pouke ali ne znači da je odmah nakon bolne situacije potrebno biti srećan i radostan. Potrebno je vreme da se nešto isceli. Najbitnije je ne ostati predugo u samosažaljevanju, traženju sažaljenja od drugih, u vezanosti za negativnu situaciju i opsesivnoj želji da ona traje. Od dugotrajnog bola nema nikakve koristi
• Život je lep u svojoj suštini. Ne treba u njemu preterivati ni u sreći ni u tuzi. Potrebno je težiti radosti i pronalaziti je u malim stvarima u svakom danu, ali ako ste u nekoj vrsti patnje ne smatrajte sebe na nižem duhovnom razvoju, dajte joj vreme da "prođe" kroz vas

 Ana Atanasković je književnica i novinarka. Osnovne studije: filologija – odsek anglistika, master – marketing u izdavaštvu. Do sada je objavila: zbirke priča Beogradske majske priče i Beograd je ljubav , romane Duet duša, Moja ljubav Nikola Tesla, Kraljica jorgovana, Davorjanka Paunović i Zmajeva žena, koji joj je drugi u Laguni.