Danas je jesenji Krstovdan. Obeležava se sećanje na caricu Jelenu, majku cara Konstantina i njen pronalazak Časnog krsta na kome je Isus razapet na Golgoti. Vernici se strogo pridržavaju posta, a poštuju se i stari porodični običaji. 

326. godine, carica Jelena, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je uzdigao krst koji je Isus nosio do Golgote, i od tada se praznik obeležava crvenim slovom. 

Istovremeno, slavi se i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u jerusalimskoj crkvi do 614. godine, dok Persijanci nisu zauzeli Jerusalim. 

Tokom teških godina ratovanja, krst je izgubljen, a kada je ponovo nađen, deliće su uzimali vernici, smatravši da krst ima veliku moć. Po predanju, i neki naši vladari su imali delove tog krsta.

Običaji koji se vezuju za Krstovdan

Za Krstovdan, poštuje se strogi post, a mnogi biraju da jedu samo hleb i grožđe. 

Pre se verovalo da, ako bude oblačno, zima će biti bogata snegom. Ako nema padavina, sledi sušna godina. Ovo je posebno važilo za poljoprivrednike. 

Što se tiče porodičnih običaja, smatra se da je danas vrlo dobro da radimo svi zajedno, i to se najviše odnosi na poslove u kući. Iako za mnoge praznike važi pravilo da se ne radi, za Krstovdan to nije slučaj. Kuća treba da se pripremi za zimu, da se sredi, da se pripreme drva, da se složi hrana. I po predanju, najbolje je da u tome učestvuje cela porodica, i da se angažuju i deca. 

Kada se kuća sredi, treba da se okadi bosiljak i da se postavi u dnevnu sobu, gde se porodica najčešće okuplja. Veruje se da bosiljak čisti prostor od loše energije i doprinosi miru i blagostanju. 

Ukoliko ste nekome dužni ili je vreme da platite zaostale račune, plate, kredite, uradite to danas.