Koliko puta vam se desilo da osetite da niste spremni za izlazak sa prijateljicama, preuzimanje dela posla svojih kolega ili sređivanje kuće ali ste ipak potisnuli svoje potrebe kako bi učinili drugima uslugu? Da li je to na kraju krajeva stvarno bila usluga? Još bolje pitanje je da li je ta usluga bila neophodna ljudima koji vas ukružuju ili ste vi navikli da iznova potiskujete svoje potrebe i želje zarad mira i dobrobiti dokoline. Kako reći ''NE,, na fin način, izraziti sebe tako da se čitava situacija završi pozitivno? Kako reći ''NE,, a da vam to niko ne zameri? Otkrivamo vam u narednim redovima!

Pa, krenimo redom!

NE PROPUSTITE: Prolećna depresija - zašto se javlja i kako je pobediti?

Kako reći ''NE,, je tema kojom se psihoterapeuti bave duži niz godina i koja je danas izašla u javnost kao veliki problem društva, pogotovo žena koje su vekovima u nazad naučene da služe i budu pokorne ljudima oko sebe. Da se razumemo, nama nije cilj da vam kažemo kako mi nikad ne peremo sudove, ne sređujemo kuću ili kako nikad ne trebate detetu napraviti omiljeno jelo nakon posla- već da shvatimo koje su to bespotrebne usluge, bez kojih drugi ljudi mogu i koje nam iscrpljuju energiju. Kako bi bolje razumeli situaciju, zamislite svoju koleginicu koja ima jednako posla ali želi pred pauzu da preuzmete deo njenih obaveza. Vaša prva unutrašnja reakcija je bes, neprijatnost i želja da je odbijete ali ipak pristajete ili govorite nejasno ne, pa ona nastavlja u toku dana da insistira.

Vreme je da ojačamo svoje samopouzdanje i shvatimo da postavljanje zdravih granica ljudima nije u osnovi loše. Vi nećete iskorištavati druge i odbijati kada vidite da im je pomoć zaista potrebna, ali bi u svakodnevnim situacijama trebalo da postavimo sebe na prvo mesto kako bi stigli da jedemo u toku pauze na poslu a zatim bez dodatnog stresa završili sa svojim poslom i imali energije kod kuće za ljude koje volimo. Dakle, da ste samo iskreno rekli ''NE,, svojoj koleginici i objasnili da želite da završite svoj posao ne bi došlo do konflikta a vi bi odbranili svoje granice.

Tokom odrastanja a posebno u detinjstvu mi gubimo osećaj za granicu i često su roditelji ti koji nas čuvaju od loših životnih situacija dok mi imamo osećaj da ne smemo da izrazimo sebe. Kada odrastemo mi nastavljamo po starom obrascu ponašanja i trpimo, sve dok se u nama ne nagomila bes i umor. Kada se u telu nakupe ova negativna osećanja obično se posvađamo, izbacimo iz sebe sve o čemu smo ćutali mesecima i ljudi oko nas nimalo ne razumeju našu reakciju, čak šta više okarakterisaće nas kao loše. Nakon ovakvog pada, mi preispitujemo da li smo stvarno loši i dodatno umanjujemo ličnu vrednost.

Ovaj obrazac ponašanja nije svestan, ističu psihoterapeuti i zato bi trebalo da budemo u sadašnjem trenutku i dobro posmatramo svet oko sebe i osluškujemo svoje telo i emocije. Prateći ih mi nikada nećemo pogrešiti i pritom ćemo videti ko nam je zapravo pravi prijatelj i iskren, razuman čovek!

Možete vi to!