Istraživanja i statistike pokazuju da se poslednjih godina registruje sve više autimunih oboljenja, koja ukoliko se ne prepoznaju na vreme i ne tretiraju adekvatno, mogu izazvati ozbljnije zdravstvene komplikacije. Medicina razlikuje preko 80 ovakvih stanja, a neka od njih su npr. lupus, reumatoidni artritis, Hašimoto sindrom itd. Takođe, napomenimo i da su autoimuna oboljenja znatno češća kod žena, nego kod muškaraca. SImptomi se često mogu prevideti, odnosno dovesti u vezu sa bezazlenim stanjima. Stoga je važno da se informišete koji su to tipični simptomi koji upućuju na autoimune bolesti, kako biste znali kada je vreme za alarm, tj. za odlazak kod lekara i proveru da li su vaše sumnje osnovane. 

Svi detalji na datu temu slede u nastavku. 

NE PROPUSTITE: Sigurni znaci da vaše telo ne podnosi meso

Bol u stomaku i problemi sa varenjem

Foto: netdoctor.co.uk

Dislociarni bolovi u stomaku, kao i problemi sa probavnim sistemom, koji mogu podrazumevati otežano pražnjenje creva, konstipaciju, ali isto tako i pojavu diareje, jedni su od najčešćih simptoma autoimune bolesti. Jako su neprijatni i zahtevaju konsultaciju sa lekarom.

Bolesti koje se najčešće dovode u vezu sa ovakvim stanjima jestu Kronova bolest, celijakija, bolesti creva, hipotireoza itd.

Česte upale

Ono što je problem kod ove vrste simptoma jeste to što nisu vidljivi, tj. upalni procesi se odvijaju unutar samog organizma. Ipak, oni se unajvećem broju slučajeva mogu prepoznati pojavom gušavosti, koja se manifestuje kao otok na vratu, koji je prouzrokovan oticanjem štitne žlezde.

Ukoliko primetite ovakvo stanje, obavezno se javite lekaru.

Groznice

Dosta autoimunih oboljenja počinju tako što virus napadne vaš organizam, usled čega nastaje groznica, koja je vid odbrambenog mehanizma. Ona može biti kratkotrajna, a može se i ponavljati u navratima. 

Opširnije o tipovima virusa koji su u ovom smislu karakteristični više možete pročitati u okviru studije koju ćete pronaći na OVOM linku. 

Hroničan umor

Foto: spigglelaw.com

U slučaju autoimunih oboljenja, dolazi do slabljenja vašeg imuniteta, pa je sasvim uobičajeno da osećate izrazit umor, koji se očitava u konstantnoj potrebi za snom, ili u vidu teškog buđenja ujutru. 

Lista bolesti kod kojih se hroničan umor gotovo po pravilu javlja je dugačka, a neke od njih su autoimuni hepatitis, već pomenuta celijakija, kao i Hašimoto sindrom, hemolitička anemija. 

Alergije na hranu

Nasuprot mišljenju mnogih, alergije ne moraju biti samo bezazalena stanja, već i simptomi autoimunih oboljenja, kada se situacija ne rešava samo uzimanjem specijalizovanih lekova protiv alergije.

Takođe, alergije se ne moraju javiti samo u vidu osipa i svraba, već i kao npr. prekomerno izražena potreba za vodom, ili recimo suviše bučna aktivnost creva nakon konzumiranja određene hrane. 

Oticanje žlezda

Foto: brightside.me

Otečene žlezde na vratu su najčešći simptom reumatoidnog artritisa, pogotovo ako je bolest već duže vreme prisutna. Takođe su tipične i za lupus, kao i za sarkoidozu. 

Peckanje u stopalima

Neprijatan osećaj peckanja i trnjenja u stopalima je tipičan simptom nešto ređe autoimune bolesti -  sindrom Guillain-Barre, i ukoliko primetite ovakva stanja, odmah se javite lekaru.

Propratni simptomi mogu biti i ubrzan srčani ritam, problemi sa disanjem, pa i povremena oduzetost celog tela poput paralize. 

Promene u težini

Bilo da se radi o naglom gojenju, ili pak o gubitku kilogarama, a niste promenili svoje navike po pitanju ishrane, onda je moguće da se radi o još jednom tipičnom simpotmu za autoimuna oboljenja. 

Najčešće se ovakva stanja dovode u vezu za Hašimotom i celijakijom. 

Svrab i osip na koži

Foto: brightside.me

Ukoliko primetite da imate problema sa svrabom i osipom, ne mora da znači da se radi o alergiji, več može biti signal da vaš imuni sistem ne funkcioniše kako treba.

Ovakvi simptomi mogu upućivati na Hašimoto, dijabetes tipa 1, kao i na psorijazu. 

NE PROPUSTITE: Izbacite višak tečnosti iz organizma na potpuno prirodan način

Dakle, ukoliko primetite pojavu ovakvih simptoma, definitivna preporuka je da treba da se konsultujete sa svojim lekarom u vezi sa eventualnim daljim pregledima. 

Naslovna foto: rd.com