Često smo u potrazi za inspiracijom. Znamo da volite kada posvetimo teme umetnosti, pa smo danas za vas izdvojile najlepšu ljubavnu poeziju koja će vas inspirisati i raznežiti. Kažu da najlepše pesme nastaju zbog tužnih emocija, ali one u nama mogu da pokrenu splet predivnih emocija koje će otopiti naše srce i pomoći nam da nađemo istinu za kojom tragamo. 

U nastavku pročitajte divne stihove koji će vas raznežiti. 

NE PROPUSTITE: Toksična veza i kako da je prekinemo?

Strofe jednoj ženi - Jovan Dučić

Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
i stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
kao prvo gnezdo budno među svima,
ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.

Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.

Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
sunce što mi otkri mesto sviju stvari.

Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
prostor, da imadneš dušu začuđenu,
mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
sunce da na svetu baciš svoju senu.

Ti si kao lađa s krupnim jedrilama,
što nosi podneblja drugih kopna; o, ti,
što se, neumitna, javi među nama
da daš svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.

Niko osim tebe - Čarls Bukovski

Niko te ne može spasiti osim tebe.
Naći ćeš se ponovo i ponovo
u gotovo nemogućim situacijama.
Oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorima,
pod maskama i silom
da te nateraju da podlegneš,
odustaneš,
ili tiho umreš iznutra.

Niko te ne može spasiti osim tebe,
i biće dovoljno lako da ne uspeš tako lako
ali nemoj, nemoj, nemoj.
Samo ih posmatraj.
Slušaj ih.
Zar želiš to da budeš?
Bezličan, bezdušan, bezosećajan stvor?
Zar hoćeš da doživiš smrt pre smrti?

Niko te ne može spasiti osim tebe,
ti si biće vredno spasa.
To je rat koji nije lako dobiti
ali ako je išta vredno pobede
onda je to ovo.

Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe.
Tvog pevajućeg magičnog sebe i tvog prelepog sebe.
Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši.

Održavaj sebe humorom i skladom,
i na kraju ako je neophodno
uloži i cijelog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na cenu.

Samo ti možeš da spasiš sebe.

Učini to! Učini!

I tada ćeš tačno znati o čemu govorim.

Ako voliš - Rumi

Ako voliš, pusti
nek ljubav preuzme vlast,
nek preotme srce,
nek pomuti razum,
nek ukalja čast..

Trezan bi brinuo
da stvari ne krenu po zlu,
ako voliš samo dođi,
dođi i ostani tu..

O Ljubavi - Vladimir Majakovski

Četiri sata. Teški kao udar.
Caru - carevo, bogu - božije!
A neko kao ja kuda bi, kuda?
I šta se meni dati može?

Kada bi bio malecan kao Veliki okean -
čučnuo bi na talase,
uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom.
Gde naći dragu koja bi bila kao ja?
Takvu ne bi držalo nebo maleno!

O, kad bi prosjak bio kao milijarder!
Pare? Šta će duši?
Nezasit lopov u njoj ipak spije.
Moje želje - to je horda što ruši,
malo joj je zlato svake Kalifornije.

Kada bi bio mucav ko Dante ili Petrarka!
Dušu jedinoj dati!
Stihom narediti da je trulija!
I reči, i ljubav od koje patim -
Trijumfalna je to kapija,
raskošno, bez traga će kroz nju ipak,
ljubavnici svih vekova da minu.

O, kada bi bio tih
kao grom jak - plakao bih,
tugom zagrlio izandjalu planetu- pećinu.

Kad bih svoj moćni pustio glas boje duge,
komete bi slomile vrele ruke,
i bacile se dole od tuge.

Očima bih od zraka grizao noći-
o, kada bi bio ko sunce bez sjaja!
Tako mi se hoće. Zemlja mršavi stomak
sijanjem svojim da napaja.

Proći ću vukući svoju ljubavnicu.
U kakvoj samo noći punoj lutanja gde zlo ne vreba,
golijati neki posejaše mene- klicu,
tako velika mene, tako nepotrebna?

Dim pojeo vazduh ljut.
Soba je - glava u paklu punom buke.
Iza tog prozora, sjeti se prvi put
ludački milovah tvoje ruke.

A sada sediš, srce železno, tudje,
još je dan - teraš me uz osmeh, možda lukav.
U tamnom hodniku nikako da udje
drhtajem slomljena ruka u rukav.

Poći ću, besciljno, do mila vraga.
Divlji, izbezumljen, očajan, jadan.
Ne treba tako moja draga,
rastanimo se odmah sada.

Pa, ipak, moja ljubav - teško breme za te
na tebi stoji,
ma kud pobegla tajno.
Daj, poslednjim krikom svojim
da gorčinu uvreda isteramo.

Buka oznoje do umora,
on spas nađe u vodi jaže.
Bez tvoje ljubavi ja nemam mora,
volim te stihovima - ne pomaže.

Da se odmori - i slon se sprema,
legne u pesak, vreli, istinski.
Bez tvoje ljubavi ja sunca nemam,
a ne znam gde si, ne znam s kim si.

Uzalud je budim - Branko Miljković 

Budim je, zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama,
zbog neba razapetog između prstiju.
Budim je zbog reči koje peku grlo.
Volim je ušima..

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi..

Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde..
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom,
zbog anonimnih reči, trgova..
Budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova.

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu.

Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke,
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim.

Budim je zbog zore, zbog ljubavi
zbog sebe, zbog drugih..

Budim je, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu.

Sigurno je rekla: neka me traži,
i vidi da me nema.

Ta žena sa rukama deteta koju volim,
to dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim..

Uzalud,
uzalud,
uzalud..

Uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova.

Uzalud je budim jer njena usta neće moći da je kažu.

Uzalud je budim.

Ti znaš - voda protiče ali ne kaže ništa..

Uzalud je budim.

Treba obećati izgubljenom imenu
nečije lice u pesku.

Ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen!

NE PROPUSTITE: Kako da muškarac bude lud za vama?

Podelite sa nama vaše omiljene stihove. Čitajte i inspirišete se. Poezija je uvek bila oplemenjena najlepšim emocijama.