U Galeriji Štab sinoć je u prisustvu autora, njegovih kolega i prijatelja, mnogobrojnih ljubitelja umetnosti, kao i predstavnika medija, otvorena izložba Aleksandra Cvetkovića, simboličnog naziva „Novi zapisi armižadura“. Po rečima umetnika ova izložba je omaž ciklusu iz 1989. godine „Zapisi starog armižadura“, kojom predstavlja potpuno novu produkciju njegovih čuvenih tankera.

U Galeriji Štab je u prisustvu autora, njegovih kolega i prijatelja, mnogobrojnih ljubitelja umetnosti, kao i predstavnika medija, otvorena izložba Aleksandra Cvetkovića, simboličnog naziva „Novi zapisi armižadura“. Po rečima umetnika ova izložba je omaž ciklusu iz 1989. godine „Zapisi starog armižadura“, kojom predstavlja potpuno novu produkciju njegovih čuvenih tankera.

Zapisi armižadura je važan tematski ciklus u Cvetkovićevom opusu, prepoznatljiv po motivima nagriženih brodskih trupina, u kojima se umetnik stavlja u ulogu armižadura, čiji je posao da u luci prihvati kanap bačen sa palube broda i veže ga za pristan.

„Zapisi armižadura su dnevnici-metafore o životu, trajanju i nestajanju u vremenu” – kaže Cvetković.

Kustos izložbe, istoričar umetnosti, Slavko Timotijević, na samom otvaranju je skrenuo pažnju da ova izložba Aleksandra Cvetkovića predstavlja njegove nove radove. „Ova izložba je napravljena da odgovara kapacitetima galerije Štab, formati koji su adekvatni da dočaraju te grdosije, koje Cvele slika. Radovi su naslikani na formatima koje konačno zaslužuju ti tankeri, koji su glavna tema izložbe“ – ističe Timotijević.

Timotijević u svom tekstu za katalog skreće pažnju upravo na Cvetkovićevu fascinaciju izgubljenom funkcijom pohabanih prekookenaskih plovećih grdosija i umetnikov doživljaj „Armidžadur je, kao što je poznato, čovek - zapravo, po definiciji i stvarnoj praksi umorni starac - koji svakodnevno prihvata brodsko uže i vezuje ga za metalni privez u luci. Njegov umorni i nesvesni pogled upravo je tema ove izložbe koju autor razvija stavljajući se u njegov položaj, da bi kroz svoj iskusni i veoma izoštreni pogled umetnika preneo dramatičnu ekspresiju susreta.  Naime, Cvetković bira trenutak kada je ogromni tanker baš prispeo u luku, a armidžadur prihvata brodsko uže, dok se nad njim nadvija, i tek iz te blizine je jasno zaista ogromno čelično plovilo koje pleni u svim aspektima svoje pojavnosti.“ – kaže Timotijević i dodaje „Super tankeri su zato i univerzalna i sasvim posebna umetnikova priča koju, u raznim oblicima i varijacijama, on razvija tokom svih ovih godina.“

Pored kolorita koji dočarava izanđale brodske trupine, zanimljivi su detalji na slikama kao i sami nazivi slika. Neki od naslova posvećeni su muzičarima koje autor posebno ceni, kao što su npr džez pijanista Telonijus Monk ili legendarni Solomon Berk.

Podsetimo da je Aleksandar Cvetković u svojoj bogatoj umetničkoj karijeri imao više od sedamdeset izložbi širom sveta, a za ovu poslednju izložbu kaže da mu je sigurno jedna od najboljih. Tokom svog stvaralaštva menjao je načine stilskog izražavanja kroz različite, ali koncepcijski jasno formulisane cikluse - tema Oblaka iz ranih sedamdesetih godina - koji još uvek pleni pažnju kritike i publike, ciklusi Sazvežđa i Gnezda, koja su redak primer novorealističkog slikarstva kod nas. Serija slika Njujorške impresije razmatraju ekspresiju bojenog polja i snagu gesta, a ciklusi St. Sebastijan i Zastave nastaju tokom teških ratnih godina. Zatim tu je i Paganska litija, ciklus Još jedno leto, kao i spektar mini ciklusa čija su podloga aktuelna životna situacija ili fascinacije grčkom mitologijom – od Minojskog vrta do Hefestove kovačnice.

Cvetković je začetnik važnog slikarskog postupka koji je definisan kao liberalni modernizam, čija je odlika slobodno putovanje kroz sve aspekte istorije umetnosti, kao i stilskog nomadizma.
Aleksandar Cvetković je naš najnagrađivaniji umetnik, a za svoje stvaralaštvo dobio je  značajna priznanja i nagrade, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Zanimljivo je da je Cvetković karijeru započeo kao muzičar, basista, u čuvenom bendu Siluete, sa kojom je svirao po celoj Jugoslaviji, da bi ga na trećoj godini Akademije profesor Nedeljko Gvozdenović stavio pred izbor – muzika ili slikarstvo. Jedan važan period svoje umetničke karijere  proveo je u Njujorku.

Izložbu slika “Novi zapisi armižadura” publika će imati priliku da poseti sve do 15. septembra 2024. godine.
Radno vreme Galerije ŠTAB je svakog dana od 10 do 21h.

Ulaz je slobodan.