Badnje veče nosi posebnu energiju. To je poslednji i najstroži dan Božićnog posta, ali i veče kada se porodica okuplja u miru, iščekujući rođenje Hrista.

Za razliku od Božićnog ručka koji je obilan, mrstan i glasan, Badnja večera je tiha, posna i prepuna simbolike.

Mnoge mlade domaćice se pitaju: Šta tačno mora da bude na stolu? Da li smem da iznesem viljuške i noževe? Zašto jedemo baš pasulj?

Da ne biste lutali i pitali Google u poslednjem trenutku, napravili smo kompletan vodič kroz Badnju trpezu – od predjela do rituala.

Duhovna priprema i postavljanje stola

Pre nego što se dotaknemo samih namirnica, važno je razumeti atmosferu Badnje večeri. Ovo je veče okupljanja. Po starom verovanju, na Badnje veče se ne ide u goste, niti se gosti primaju. Svi članovi domaćinstva moraju biti na okupu. To je simbolički čin koji osigurava da porodica ostane celovita i složna tokom naredne godine.

Sama trpeza se ne postavlja kao za običnu večeru. Ritual postavljanja stola je čin koji povezuje ukućane sa Vitlejemskom pećinom u kojoj je rođen Hristos.

Slama i vreća sa orasima

Pre nego što se postavi stolnjak, domaćin ili domaćica posipaju slamu po podu sobe gde se večera, a manja količina slame se stavlja ispod stolnjaka na stolu. Slama simbolizuje jasle na kojima je rođen Isus, podsećajući nas na skromnost i poniznost. U nekim krajevima Srbije, običaj je da se ispod stola stavi i metalni predmet (poput veriga ili raonika) na koji svi ukućani stave noge, što simbolizuje čvrstinu i zdravlje, ali taj običaj polako nestaje u urbanim sredinama.

Sveća i pšenica

Centralno mesto na stolu zauzima božićna sveća. Ona se pali tek nakon unošenja Badnjaka i čitanja molitve. Plamen sveće simbolizuje svetlost Hristove nauke koja razgoni tamu neznanja. Pored sveće, na stolu stoji posuda sa pšenicom (koja je posađena na Svetog Nikolu ili Svetu Varvaru). Zelena pšenica usred zime simbol je obnove života i vaskrsenja prirode i duha.

Obavezne namirnice na Badnjoj trpezi (Jelovnik i simbolika)

Badnja večera je strogo posna. Čak i za one koji nisu postili ceo Božićni post, pravilo je da se na Badnji dan i veče uzdržavaju od mrsne hrane. Jelovnik je vekovima gotovo nepromenjen, a svako jelo ima svoje ritualno značenje. Ne jede se da bi se utolila glad, već da bi se osigurao napredak.

Evo šta se, redom, mora naći na stolu:

1. Badnjačka pogača (Hleb)

Ovo nije Česnica. Česnica se mesi rano ujutru na Božić i u nju se stavlja novčić. Pogača za Badnje veče je jednostavna, posna pogača koja se mesi bez mleka i jaja, samo sa vodom, brašnom, kvascem i malo soli (u nekim krajevima se ukrašava pletenicama). Ova pogača simbolizuje samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb života"). Ona se nikada ne seče nožem. Domaćin je nakon molitve lomi rukama na onoliko delova koliko ima ukućana, a jedan deo se odvaja za "putnika namernika" ili za kuću. Lomljenje hleba simbolizuje žrtvu, ali i deljenje sudbine među članovima porodice.

2. So i beli luk

Odmah na početku večere, pre bilo kog drugog jela, uzima se malo soli i čen belog luka. Simbolika: U narodnom verovanju, beli luk je najjača zaštita od nečistih sila i bolesti. Pojesti čen belog luka na Badnje veče značilo je osigurati zdravlje za celu narednu godinu. So simbolizuje božansku silu koja čuva hranu od kvarenja, kao što vera čuva dušu.

3. Med i orasi

Nakon luka i soli, a pre supe ili glavnog jela, domaćin svakom ukućanu daje po jedan orah i kašičicu meda. Simbolika: Ovo je možda najstariji običaj. Med je proizvod pčela koje se smatraju najčistijim stvorenjima, i on simbolizuje slatkoću večnog života. Orasi imaju dvojaku simboliku. S jedne strane, oni predstavljaju pretke. U mnogim krajevima, orasi se bacaju u četiri ugla sobe kao dar precima, da bi i oni učestvovali u večeri. S druge strane, orah je simbol plodnosti i bogatstva.

4. Suvo voće (Posni slatkiši)

Na stolu, obično u pletenoj korpi, tokom cele večeri stoji suvo voće: suve šljive, smokve, kajsije, grožđe, kao i jabuke i lešnici. Simbolika: Suvo voće predstavlja "plodove zemlje" koji se ne kvare. Ono nas podseća na vreme kada nije bilo frižidera i kada se hrana čuvala prirodnim putem. Takođe, simbolizuje izdržljivost i trajanje.

5. Pasulj (Prebranac)

Glavno jelo na Badnjoj trpezi je gotovo uvek pasulj, najčešće pripremljen kao gusti prebranac sa mnogo crnog luka. Simbolika: Zašto baš pasulj? Etnolozi objašnjavaju da je pasulj (i druge mahunarke) hrana koja ima "htonsko" značenje – on dolazi iz zemlje i hrana je koja povezuje svet živih sa svetom mrtvih (predaka). Jedući pasulj, mi simbolički održavamo vezu sa našim korenima i molimo za plodnu godinu.

6. Riba

Iako je post strog, riba je dozvoljena i centralni je deo večere. Najčešće se priprema šaran ili pastrmka, prženi ili pečeni u rerni. Simbolika: Riba je najstariji simbol hrišćanstva. Reč "riba" na grčkom jeziku (IHTIS) je akronim za "Isus Hristos Sin Božiji Spasitelj". U prvim vekovima progona, hrišćani su se međusobno prepoznavali crtajući ribu u pesku. Riba na stolu je direktna veza sa Isusom.

7. Crno vino

Vino je obavezno na stolu, čak i u kućama gde se alkohol retko konzumira. Domaćin nazdravlja, otpija gutljaj i time "zaliva" večeru. Simbolika: Crno vino simbolizuje krv Hristovu, prolivenu za spasenje ljudi. Ono je simbol radosti, ali i žrtve. U nekim krajevima se vinom preliva i badnjak pre nego što se stavi na vatru, kao i kolač.

Šta NIKAKO ne treba raditi na Badnje veče? (Narodna verovanja)

Pored onoga što treba raditi, tradicija je sačuvala i spisak zabrana, odnosno radnji koje se izbegavaju kako se ne bi narušio mir i sreća porodice.

Zabrana upotrebe noža: Veruje se da na Badnje veče ne treba koristiti oštre predmete, posebno noževe. Hleb se lomi rukama, riba se jede viljuškom (ili prstima, kako je nekad bio običaj), a voće se jede celo. Ovo verovanje potiče iz straha da se ne "povredi" zdravlje ukućana ili da se ne izazovu svađe. Oštrica simbolizuje rat i sukob, a Badnje veče je praznik mira.

Ne rasprema se sto: U mnogim selima, a sve češće i u gradovima koji drže do tradicije, trpeza se ne rasprema odmah nakon večere. Hrana (ili bar korpa sa voćem, hleb i vino) ostaje na stolu preko noći. Veruje se da tokom noći duše predaka dolaze da posete dom i da se posluže sa trpeze. Ujutru se hrana sklanja.

Ne pozajmljuje se ništa: Na Badnji dan i veče se ništa ne iznosi iz kuće i ništa se ne pozajmljuje komšijama (ni so, ni brašno, ni novac). Veruje se da će, ako se nešto iznese iz kuće, tokom cele godine "curiti" novac i sreća iz doma. Takođe, ovo je dan kada treba vratiti sve dugove i pozajmljene stvari, kako biste u Novu godinu i Božić ušli čisti i bez tereta.

Zabrana spavanja: Iako ovo nije strogo pravilo, stari običaj nalaže da se na Badnje veče ne zaspi rano. Treba sačekati ponoć i dolazak Božića budan. Onaj ko zaspi pre vremena, verovalo se, biće cele godine pospan i lenj.

Najčešća pitanja i nedoumice 

U nastavku odgovaramo na najčešća pitanja koja se postavljaju svakog januara, a vezana su za praktične i duhovne aspekte Badnje večeri.

Da li se na Badnje veče posti na vodi ili na ulju?

Ovo zavisi od tipika po kojem postite, ali i od porodične tradicije. Crkveno pravilo za poslednju nedelju pred Božić je strogi post, ali je na Badnji dan dozvoljeno ulje i vino. Dakle, prebranac i riba se mogu spremati na ulju. Pogača može biti samo na vodi, ali nije greška ni ako je na ulju. Suština posta nije samo u hemijskom sastavu hrane, već u uzdržavanju od prejedanja i loših misli.

Šta ako sam sama za Badnje veče?

Iako je ovo porodični praznik, okolnosti su nekada takve da smo sami. To nije razlog za tugu. Postavite trpezu kao da vas je više. Upalite sveću, pročitajte molitvu. Badnje veče je susret sa Bogom, tako da suštinski nikada niste sami. Pripremite sebi svečanu, ali skromnu večeru i posvetite veče čitanju ili duhovnom miru.

Šta se radi sa ostacima hrane?

Hrana sa Badnje trpeze se smatra osveštanom i ne bi trebalo da se baca u đubre. U selima se ostaci pogače i pšenica daju živini ili stoci radi zdravlja. U gradskim uslovima, mrvice sa stola se mogu skupiti i prosuti na terasu za ptice ili u saksiju sa cvećem, kako bi se vratile prirodi. Nikako ih ne bacajte u kantu zajedno sa ostalim otpadom.

Mogu li da pijem vodu tokom večere?

Stari običaj u nekim delovima Srbije kaže da se tokom same večere pije samo crno vino, a da se voda pije tek nakon obroka. Verovalo se da će, ako se pije voda tokom jela, tokom leta biti mnogo žeđi pri poljskim radovima. Naravno, sa zdravstvenog aspekta, voda je uvek dozvoljena i ovaj običaj nema religijsko utemeljenje, već isključivo folklorno.

Da li se na Badnje veče jedu slatkiši?

Moderni slatkiši (čokolade, torte sa margarinom) nemaju mesto na tradicionalnoj Badnjoj trpezi. Jedini "slatkiš" treba da budu med, orasi, suvo voće, a eventualno se može pripremiti posna pita sa bundevom (bundevara) ili pita sa višnjama i orasima. Poenta je u jednostavnosti i korišćenju prirodnih šećera.

Zaključak: Kako pronaći mir u haosu priprema?

Lako je izgubiti se u spiskovima za kupovinu, receptima za savršen prebranac i brizi da li je kuća dovoljno čista. Ali, zapamtite: Badnje veče ne čini hrana, već ljudi koji sede oko nje.

Ako vam pogača zagori, ili ako nemate novca za skupu ribu, to ne umanjuje vrednost praznika. Vrednost je u onom trenutku tišine kada se upali sveća, kada se porodica pogleda u oči i kada se oseti zahvalnost što smo tu, živi i zdravi.

Trpeza za Badnje veče je most između prošlosti (naših predaka) i budućnosti (naše dece). Ona nas uči da je sreća u deljenju hleba, da je zdravlje u čenu belog luka i da je život, baš kao i med i orasi, mešavina gorkog i slatkog, ali da je uvek vredan slavlja.

Spremite trpezu sa ljubavlju, a ne sa stresom. Mir Božiji, Hristos se rodi!