Veliki četvrtak, dan uoči Velikog petka, duboko je ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji i predstavlja sećanje na Poslednju večeru Isusa Hrista sa apostolima. I dok crkveni obredi imaju svoje neizostavno mesto, ovaj dan je u narodu obojen i posebnim običajima koji se prenose s kolena na koleno, čuvajući duh zajedništva i poštovanja prema prazniku.

Danas je Veliki četvrtak. Danas se obeležava sećanje na Isusovu poslednju večeru sa učenicima. U pitanju je Tajna večera, na kojoj se dogodila Judina izdaja. 

U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.

Prema zapisima, Hristos je blagoslovio hleb sa rečenicom: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“. Uzeo je čašu vina i rekao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.

U narodu se veruje da se danas opraštaju gresi i najvećim grešnicima. 

U mnogim krajevima Srbije, Veliki četvrtak je dan kada se počinje sa bojanjem uskršnjih jaja. Na Kosovu, boji se samo jedno jaje, koje se zove "strašnik". Dok je sveže, majka jaje trlja o obraz svog deteta. 

Tradicionalno, sva jaja se farbaju na Veliki Petak. Najčešće se farbaju crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv i radost Vaskrsenja. Pored crvene, koriste se i druge boje, a nekada su se jaja bojila isključivo prirodnim bojama dobijenim od biljaka. Ovaj običaj okuplja porodicu i predstavlja radosno iščekivanje Uskrsa.

Na Veliki četvrtak se tradicionalno obavlja i pričešćivanje vernika. Odlazak u crkvu i primanje Svete tajne Pričešća ima poseban značaj na ovaj dan, podsećajući na Hristovu žrtvu i zajedništvo sa Bogom.

Još jedan rasprostranjen običaj jeste temeljno čišćenje kuće. Veruje se da na Veliki četvrtak sve mora biti čisto i uredno, kako bi se dostojanstveno dočekao Uskrs. Ovaj običaj ima i praktičnu i simboličnu dimenziju, jer predstavlja i fizičko i duhovno pročišćenje.

U nekim delovima zemlje zadržao se i običaj pletenja venaca, najčešće od vrbovog pruća. Ovi venci se ponekad stavljaju na kućna vrata ili se koriste u drugim obredima, a veruje se da imaju zaštitnu moć.

Takođe, nekada je bio prisutan i običaj paljenja vatre i tamjana ispred kuće ili u dvorištu. Smatralo se da ovaj čin tera zle sile i donosi blagostanje domu.

Zanimljivi su i običaji vezani za vodu. U nekim krajevima postoji verovanje da voda na Veliki četvrtak ima posebnu moć. Ljudi su se umivali vodom u koju je stavljen srebrni novčić ili crveno jaje, verujući da će to doneti zdravlje i zaštitu.

Iako su se neki od ovih običaja vremenom izgubili ili ređe praktikuju, oni i dalje svedoče o bogatoj narodnoj tradiciji i dubokoj povezanosti naroda sa praznikom Uskrsa. Veliki četvrtak nas podseća na važnost zajedništva, čistoće duha i tela, kao i na radost koja dolazi sa Vaskrsenjem Hristovim. Negovanje ovih običaja je način da se očuva naša kulturna baština i prenese na mlađe generacije.