Oprezno prilazim motivacionim govorima. Fokus je često na simptomatologiji, te površnim rešenjima. Ne bave se dubljim nivoima ličnosti, na kojima su uzroci nedostatka motivacije nastali, pa nova oruđa posluže trenutnom olakšanju, a dugoročno mogu produbiti krizu, jer ne postoje jaki temelji kao podrška potencijalnom razočarenju.
Pristup Marka Perovića, pokazalo se, uvažava holizam, sistematičnost i poziva na kontinuiran, opsežan, rad na sebi. Svet nije rasparčana realnost, niti je ličnost nešto što se ad hok stvara, pa tako ni menja.

Tokom predavanja, imala sam utisak saradnje, namesto podučavanja bezgrešnog gurua. Idolopoklonstvo vodi u robovanje perfekcionizmu. A zapravo, svi imamo mane, nedoumice, loše dane, svi se radujemo, pitamo se, uživamo, svi rastemo, plačemo, učimo, svi psujemo, smejemo se i volimo. Svi živimo. Ne samo oni koji su tu da čuju, već i oni koji su došli da kažu. Bitno je samo biti svestan tih emocija, ostvariti kontakt sa njima, jer, one ne idu nigde, deo su nas, koliko god ih ponekad želeli ignorisati.

O sadašnjem trenutku, mestu istinske sreće, po meni nezaobilaznoj stavki ličnog razvoja, bilo je reči na samom startu radionice. Šteta je što ovo umeće, dobijeno samim rođenjem, u toku socijalizacije usput izgubimo i sada, evo, moramo da ga uvežbavamo. Ali, kako negativni mindset samo odmaže - radovaćemo se što šansa za povratak osećaja prisustva sad i ovde, ipak postoji.

Marko nas je podsetio kako je um sjajno oruđe. Nažalost, umesto da koristimo njegove dobrobiti, najčešće podležemo njegovom teroru, ne uzimajući u obzir činjenicu da je on samo deo celine, a ne jedina istina.
Vođen svojom protektivnom ulogom, um nas često uvodi u paniku, više nam odmažući nego pružajući podršku. Neophodno ga je umiriti, a zatim problem sagledati sa distance, van emocionalnog vihora.
Tokom radionice, učestvovali smo i u praktičnim vežbama, koje pomažu da se uspostave zdravi načini kontrole nad emocijama u izazovnim situacijama. Priznajem da mi je ovaj deo oduvek stvarao neobičnu odbojnost. Ali, videvši instant rezultat, shvatila sam da, kada sam tehnike koristila nakon prethodnog upoznavanja sa razlozima i mehanizmima, otpor je postao mnogo manji. I, kao što volim sebi prosto da predočim stvari, tako sam i ovaj put - da li triceps može da se oblikuje teorijom? Ne. Neophodan je praktičan angažman. Kontinuiran.
Naši obrasci ponašanja nisu nastali preko noći. Potrebno je vreme da se loši detektuju i uspešno zamene onima koji nam koriste.

Verujem da nije na odmet svakodnevno se setiti, pa je i predavanje bila sjajna prilika za to, da mi nismo žrtve okolnosti toliko često koliko nepreuzimanja odgovornosti. Ulazimo u ovu ulogu, a moć prepuštamo drugim ljudima, institucijama, zvezdama, a zadovoljstvo ispunjenim životom onima koji su hrabriji.

Takođe, da li smo dovoljno zahvalni? Ni blizu. Pokušajte. Nabrojte sve ono zbog čega bi trebalo biti. Iznenadićete se. I ja sam.

Razgovaram sa prijateljem - neke od ovih koje smo čuli su, zaključuje, poznate istine. Razmišljam, i meni su. Ali, koliko često prođu pored nas, a da nas ni ne okrznu? A onda, u drugom mometu, kada nam je kapacitet veći, zagrme u našoj glavi kao da ih čujemo prvi put. Nekima taj poziv ostane zauvek nemušt. Nije da nisu čuli. Ali, spavali su, nisu mislili da je važno.

Marko ima način da vas prodrma. Da li ćete se probuditi i koliko dugo će alarm zvoniti.. Ipak zavisi isključivo od vas. 

Ukoliko želite da kupite i pogledate radionicu, pošaljite mail na: coachingmarko@gmail.com

Autor teksta: Sirma Simidzioska, Sociolog, vaspitač. Majka. Voli da piše, peva i uči.

Poštovalac prirode, ljubitelj životinja.
Vozač bicikla s korpom.

Čitajte više na: Vremeslov