Dok buduća mama iščekuje trenutak u kojem će konačno upoznati biće, koje je njeno telo čuvalo, hranilo i koje će doneti na svet, u moru informacija koje su joj dostupne, što na mreži, što u školama roditeljstva i sl,  spomene se dojenje i koliko je ono važno za bebu.

Ono što se ne kaže ili se možda preko toga samo preleti (ipak je svakoj budućoj mami na pameti da dobro prođe na porođaju), je to koliko je dojenje, zapravo dobro i za mamu. Možda i podjednako dobro, koliko i za bebu. Mogućnost da dojite svoju bebu je dar, veliki koliko i dar da rodite bebu. Priroda se pobrinula da mama, koja rodi bebu, tu bebu nahrani i brine se o njoj na najbolji mogući način. Takođe, sve je ”podešeno” tako da se u tom savršenom procesu, i mama i beba dobro osećaju.

Dojenje je prirodni nastavak trudnoće, a prednosti dojenja se uoče pre ili kasnije

Odmah po rođenju, poželjno je da beba bude sa mamom, a u idealnim okolnostima, na maminim golim grudima. Na taj način se ostvari kontakt kože na kožu, koji ima mnoge prednosti, a jedna od njih je podsticanje lučenja oksitocina, hormona koji otpušta mleko iz grudi, koji kontrahuje matericu i koji ”povezuje” mamu i bebu. Beba koja u tim prvim trenucima uspe da dobije svoje prvo mleko, odnosno, kolostrum, mami je učinila mnogo, a i sebi. Pre svega, beba je dobila svoju ”prvu vakcinu”, kolostrum iz maminih grudi, a sisanjem je učinila da materica nastavi sa kontrakcijama, koje će učiniti da krvarenje bude u granicama normale, što je veoma bitno za mamu i njen oporavak. Mama koja doji na zahtev, za nekih 10 nedelja, po porođaju, materica se ,u većini slučajeva, vrati na stanje pre trudnoće.

Prolaktin je hormon zadužen za laktaciju, a i čini to da mama koja doji svoju bebu, u trenucima podoja, se oseća opušteno i fokusirano na bebu, a za to vreme, oksitocin čini to da se mama sve dublje i čvršće povezuje sa svojim detetom.

Stvaranje mleka je aktivni metabolički proces. Mame koje doje dnevno mogu da izgube od 200 do 500 kalorija.

Mame koje su imale dijabetes za vreme trudnoće, a doje svoje bebe, brzo se ”vrate” na normalne vrednosti šećera u krvi.

Dojenje smanjuje rizik od dobijanja raka dojke čak i do 30%, i taj procenat se povećeva kod mama koje doje svoje bebe duže od godinu dana. Dojene devojčice, takođe, imaju manju šansu da obole od raka dojke.

Smanjuje se rizik da dobijanje raka jajnika i grlića materice.

Žene koje doje imaju manju šansu da obole od osteoporoze, čak su neka istraživanja dokazala da laktacija dovodi do jačanja kostiju. Isto tako, umanjen je rizik od povišenog pritiska, srčanog i moždanog udara, povišenog holesterola.

Umanjuju se šanse da mama dođe u postporođajnu depresiju.

Dojenjem se odlaže menstruacija, ali dojenje nije vid kontracepcije. Jedna od većih zabluda je ta da mama koja doji ne može da zatrudni.

Da, dojenje je odlično po mamino zdravlje. Ali, dojenje nije samo hrana. Dojenje je dodir, dojenje je uživanje, povezivanje…

Dojenje kod mama stvara osećaj nadmoći. Da, Vaše telo stvara jedinu dobru hranu za Vašu bebu i zahvaljujući tom mleku, beba raste u Vašem naručju i čini se da sa svakim podojem dobija po novu krofnicu na telu. Dete buja u Vašim rukama i to stvara neverovatan osećaj sigurnosti i tada znate da radite, možda, najbitniju stvar u svom životu i životu Vašeg deteta.

Dojenjem se stvara jaka veza između mame i deteta i to je najbolji način da upoznajete svoje dete, od prvih sati njegovog života. Sa vremenom, a zahvaljujući toj neposrednoj bliskosti u toku podoja, uočavaćete načine na koje beba želi da Vam saopšti da je umorna, da je gladna ili bi samo da se mazi i bude na maminim grudima, da piški ili kaki, da želi da se isključi iz trenutne buke i gužve… Da, one zaista sve to umeju, a mi mame smo tu, da im se nađemo i odgovorimo na sve njihove potrebe. Tako ćemo polako stvarati vezu punu poverenja i sa svakim našim odgovorom na bebin znak, šaljemo joj poruku da smo tu za nju, da nije sama.

Dojenje umiruje i mamu i bebu, kako novorođenče, tako i starije bebe.

Dojenje sa sobom nosi neprevaziđeni komfor. Mleko je uvek idealnog sastava, temperature, momentalno dostupno. Noćni podoji su daleko lakši nego kada bi beba dobijala adaptiranu formulu flasicom. Mame koje doje ne moraju da brinu o flasicama, cuclama, njihovoj čistoći. Spremanje za putovanje, šetnju je jednostano.One samo povedu dete sa sobom i mogu ga nahraniti bez ikakvih peripetija svuda i odmah.

U vanrednim okolnostima, dojenje može biti od presudnog značaja.

Dojenje je besplatno.

Prednosti dojenja za bebu
Mamino mleko je jedina dobra hrana za bebu. Telo majke, koja je tu bebu rodila, stvara najsavršenije mleko za to malo biće, to telo i svi hormoni zaduženi za dojenje su tu, da bebu učine zdravom, da se pravilno razvija i raste, da živi.

Bebe se rađaju sa urođenim refleksom sisanja, to je ono na šta, tako male i tek rođene, mogu da se oslone i krenu u borbu za svoju prvu hranu. Svaka tek rođena beba, ako bi joj lekari i babice samo dozvolili, postavljena na golo telo svoje majke, može da se uspuže do maminih grudi, uhvati dojku i popije svoje prvo mleko, kolostrum.

Kolostrum je prvo mleko, puno masnoća, antitela i svega što je bebi u tim prvim satima života najpotrebnije. Nazivaju ga i prvom vakcinom, zbog blagodeti koje donosi. To je prva bebina imunizacija, najprirodnija.

Prednosti dojenja su nebrojane. Neke se uoče pre, neke kasnije. Dojenjem bebe mame utiču na psihofizički razvoj deteta, na njegovo zdravlje, na stvaranje veza među ljudima. Zato kažemo da dojenje nije samo hrana.

Dojenjem se direktno utiče na bebin imunitet. Ne treba na mamino mleko gledati kao na čarobni napitak, koji apsolutno štiti od svakog virusa, svake bakterije. Ne. Dojenjem beba dobija antitela koja je čine otpornijom na virozu u svom okruženju, olakšava bakterijsku infekciju itd.

Dojene bebe imanju smanjen rizik od upale uva, upale pluća, bakterijskog meningitisa, umanjuje im se šansa da dobiju urinarnu infekciju.

Smanjuje se rizik od razvijanja hroničnih bolesti, poput dijabetesa tipa 1, Kronove bolesti itd.

Dojene bebe imaju jače kosti.

Kad je vakcinacija u pitanju, bolje je podnose i bolje reaguju.

U prvim dojenačkim mesecima, a i u kasnijem dobu, vide se rezultati dojenja. Znatno se umanjuje šansa da dete oboli od respiratornih infekcija, proliva, reumatskog artritisa astme, ekcema, celikalije, leukemije.

Pomaže u prevenciji visokog pritiska i prekomerne težine.

Dojena deca ređe pate od probavnih smetnji.

Majčino mleko je optimalan izvor gvožđa potrebnog deteta i anemija kod dojenih beba je jako retka.

Dojenje prevremeno rođenih beba, beba sa Daunovim sindromom, sa nekim urođenim bolestima je blagotvorno za njihov imunitet, jer im je on poljuljan i oslabljem samim njihovim stajem.

Mamino mleko je savršeno izbalansirana hrana za bebu do navršenih 6 meseci, kada, po preporukama SZO treba početi sa postepenim uvođenjem čvrste hrane. Do navršene prve godine, majčino mleko ostaje primarna hrana. Mleko se menja sa uzrastom deteta, sa njegovim potrebama i u svakom trenutku je baš onakvo kakvo treba da bude.

Dojenjem beba pravilno razvija vilicu i mišiće koji će svoju glavnu ulogu dobiti kada počne žvakanje čvrste hrane.

Dojenje bebe imaju manju šansu za pojavu karijesa.

Sisanjem, bebe se pomoću maminog mleka, navikavaju na ukuse hrane koju mama jede jer arome i poneki sastojci ulaze u mleko i beba ih oseti. Na taj način beba je već u nekom kontaktu sa hranom, potecijalnim alergenima, pa je na taj način i pripremljena na uvođenje namirnica, a i navikava se na ukuse kuhinje u kojoj je će dobar deo svog života jesti.

Mamino mleko je najbolji probiotik.

Takođe, ono sadrži žive ćelije, enzime. U njemu se nalazi imunoglobulin A, koji stvara zaštitni sloj u crevima i na taj način štiti od alergena.

Dojenjem se smanjuje rizik od gojaznosti u kasnijem periodu života.

Dojenjem se stvara jedna čvrsta, neraskidiva veza između mame i bebe

Dojenje je najbolji način da upoznate svoju bebu i da je polako pripremate za svet.

Dojenjem bebe na zahtev, kad god zatraži, Vi bebi šaljete poruku da ste uvek tu za nju. Dojenje je i maženje sa mamom, uteha, bliskost, naručje pruža osećaj sigurnosti i učvršćuje vezu sa majkom.

Bebe dojene na zahtev su smirenije, lakše ih je utešiti, a to ujedno utiče pozitivno i na samopouzdanje majke

Zajedničko spavanje mame i bebe je dobro i za mamu i bebu, jer mama može da reaguje na najmanji znak bebe, što nas opet dovodi do toga da beba nema prostora da se uznemiri, rasplače, oseti nesigurnom, jer je mama odmah tu pored nje i moći će odmah da joj ponudi dojku, uteši je i nahrani.

Dojenje smanjuje rizik od iznenadne smrti novorođenčeta (SIDS).

Neka istraživanja su pokazala da se dojena deca bolje socijalizuju i da su im veze i kontakti koje ostvaruju, zasnovane na poverenju, da nisu impulsivni u odnosima sa drugima, da su staloženi, da dobro sarađuju. Lako se uključuju u kolektiv.

Dojenje smiruje dete, umiruje grčeve, dobro je za ublaživanje bola od nicanja zuba.

Čitajte više na sajtu: Najbolja mama na svetu