.jpg)
Jednom nedeljno? Nekoliko puta mesečno? Ili mnogo češće nego što se događa u našoj vezi?
Ovo pitanje retko postavljamo naglas, ali ga mnoge od nas poznaju. Pojavi se posle razgovora sa prijateljicom, uz neku objavu na društvenim mrežama ili u periodu kada primetimo da se naš intimni život promenio.
Tada lako počnemo da računamo. Kada smo poslednji put bile intimne? Koliko je vremena prošlo? Da li drugi parovi imaju više želje, više vremena ili jednostavno bolji odnos?
Mi u redakciji Mogu Ja To Sama izdvajamo odgovor koji može da donese olakšanje: ne postoji jedan broj intimnih odnosa koji određuje da li je veza dobra i da li smo „normalan“ par.
Istraživanja nam daju podatke o određenim populacijama, ali ne propisuju ritam za našu spavaću sobu. Njihovo značenje zavisi od uzrasta učesnika, partnerskog statusa, perioda istraživanja i toga šta se u upitniku smatra seksualnim odnosom.
Zato ćemo pogledati i brojke i njihove granice. A zatim se vratiti pitanjima koja nam mogu više pomoći: da li nam sadašnji ritam odgovara, možemo li o njemu da razgovaramo i postoji li prostor za želje obe osobe?
Koliko često ljudi imaju seksualne odnose prema istraživanjima?
Istraživanja pokazuju različite učestalosti, a jedno veliko britansko istraživanje zabeležilo je medijanu od tri seksualna odnosa u prethodnom mesecu među ispitanicima uzrasta od 16 do 44 godine.
Analiza objavljena u časopisu The BMJ 2019. koristila je podatke tri britanska istraživanja Natsal. Navedeni rezultat odnosi se na poslednji od tih talasa, sproveden do 2012, i uključuje osobe različitog partnerskog statusa. Zato ga ne predstavljamo kao današnji prosek parova u Srbiji.
Mi ovde posebno obraćamo pažnju na reč medijana. To je srednja vrednost kada se odgovori poređaju po veličini, a nije isto što i aritmetički prosek.
Takva brojka može pomoći da vidimo koliko je pogrešna pretpostavka da svi drugi imaju odnose gotovo svakog dana. Ipak, ne govori nam koliko bi naš par trebalo da ih ima.
Za precizan odgovor o parovima u Srbiji bilo bi potrebno odgovarajuće reprezentativno istraživanje. Strane podatke koristimo kao kontekst, uz jasno navođenje porekla.
Da li je jednom nedeljno zaista idealna učestalost?
Jednom nedeljno nije univerzalna preporuka, iako je jedna poznata studija tu pronašla granicu posle koje češći odnosi nisu bili povezani sa dodatnim porastom blagostanja.
Istraživanje Amy Muise, Ulricha Schimmacka i Emily Impett, objavljeno u časopisu Social Psychological and Personality Science, obuhvatilo je tri studije sa ukupno 30.645 učesnika. Kod osoba u vezama odnos između učestalosti seksa i blagostanja nije rastao neograničeno: iznad približno jednom nedeljno nije pronađena dalja značajna povezanost.
Mi taj nalaz ne pretvaramo u obavezu. Studija opisuje povezanost, a ne dokazuje da ćemo zakazivanjem jednog odnosa nedeljno postati srećnije.
Takođe ne znači da je češći seks loš ili da je ređi nužno problem. Ljudi imaju različite potrebe i okolnosti.
Najkorisnije pitanje za nas ostaje: da li učestalost koju imamo odgovara obema osobama? Tu počinje razgovor koji statistika ne može da zameni.
Zašto nas poređenje sa drugim parovima lako zbuni?
Poređenje nas zbunjuje zato što tuđu priču posmatramo bez potpunog uvida u njihove potrebe, okolnosti i zadovoljstvo.
Prijateljica može iskreno reći da ima odnose često. Ali možda ne znamo koliko su partneri zadovoljni, kako razgovaraju i da li postoji pritisak.
Možemo čuti i priču o retkim odnosima, a da ne znamo da taj ritam obema osobama odgovara.
Mi zato ne bismo iz jedne rečenice izvlačile zaključak o svojoj vezi. Broj susreta ne opisuje ceo odnos. Ne govori koliko smo opuštene, da li se osećamo poštovano i možemo li slobodno da kažemo šta želimo.
Važno nam je i da ne poredimo svoj najzahtevniji period sa nečijim najboljim. Mesec obeležen bolešću, poslovnim obavezama ili brigom o porodici nije isti kao odmor tokom kojeg imamo više vremena.
Tuđe iskustvo može otvoriti temu, ali naš dogovor pravimo prema sopstvenom životu.
Šta je važnije od samog broja odnosa?
Važnije nam je da su odnosi dobrovoljni, prijatni i usklađeni sa potrebama partnera, uz prostor za iskren razgovor.
Mi bismo pogledale kako se osećamo pre i posle intimnosti. Da li možemo da se opustimo? Da li smo slobodne da predložimo nešto drugačije? Možemo li da kažemo da nam tog dana ne odgovara?
Ako broj povećavamo samo da bismo zadovoljile zamišljenu normu, propuštamo priliku da razumemo šta nam zaista treba.
Možda želimo više nežnosti. Možda nam nedostaje inicijativa partnera. Možda bismo volele više vremena i manje žurbe.
Sve su to različite potrebe. Kada ih imenujemo, razgovor postaje konkretniji od pitanja „zašto nemamo više odnosa?“.
Mi kvalitet procenjujemo kroz iskustvo obe osobe. Jedna može biti zadovoljna učestalošću, a druga želeti promenu. Tada nam treba dogovor koji poštuje oboje, bez očekivanja da neko mora da pristane.
Zašto se seksualna želja menja tokom života?
Seksualna želja može se menjati pod uticajem odnosa, stresa, zdravstvenog stanja, životnih promena i pojedinih lekova.
NHS među mogućim razlozima smanjene želje navodi stres, anksioznost i depresiju, partnerske teškoće, trudnoću i period posle porođaja, menopauzu, seksualne tegobe i određene terapije.
Mi zato ne bismo automatski zaključile da je partner izgubio privlačnost prema nama ili da se ljubav ugasila.
Prvo gledamo okolnosti. Šta se u poslednje vreme promenilo? Imamo li dovoljno odmora? Postoji li neprijatnost o kojoj nismo razgovarale? Da li je promena želje počela uz novu terapiju?
Ova pitanja služe da pripremimo razgovor, a ne da same postavimo dijagnozu. Ako nas promena brine, možemo se obratiti lekaru.
Važno nam je i da ne očekujemo isti ritam u svakoj fazi života. Možemo se vraćati razgovoru o intimnosti kako se menjaju naše potrebe i uslovi.
Da li manje odnosa znači da je ljubav oslabila?
Manje odnosa samo po sebi ne pokazuje da je ljubav oslabila, ali može biti povod da proverimo kako obe osobe doživljavaju vezu.
Mi bismo pogledale širu sliku. Da li se i dalje interesujemo jedna za drugu? Imamo li nežnost, podršku i zajedničko vreme? Možemo li razgovarati o nezadovoljstvu?
Ako nam bliskost prija, ali je seksualni ritam privremeno drugačiji, možda nam treba prilagođavanje.
Ako izbegavamo i razgovor i dodir, a osećamo udaljenost, to je druga tema. Tada bismo pokušale da razumemo šta se između nas događa.
Ne moramo unapred imati odgovor. Možemo reći: „Primećujem da smo se udaljili i volela bih da razgovaramo o tome kako se oboje osećamo.“
Jedna promena nije cela priča o vezi. Važno nam je šta sa njom radimo i da li postoji spremnost da se čujemo.
Šta kada jedan partner želi češće odnose?
Kada partneri žele različitu učestalost, potreban nam je razgovor o potrebama i granicama, uz poštovanje prava obe osobe da odbiju odnos.
Mi ne bismo krenule od toga ko je „u pravu“. Veća želja ne daje pravo na pritisak, a manja želja ne znači da osoba mora da se opravdava.
Možemo pogledati šta češća intimnost znači partneru. Da li traži seksualno zadovoljstvo, osećaj poželjnosti ili više povezanosti? Zatim opisujemo šta nama odgovara i šta nam otežava bliskost.
Dogovor može uključiti više zajedničkog vremena, drugačiji trenutak ili prostor za nežnost. Ipak, nijedan dogovor ne predstavlja unapred dat pristanak na seksualni odnos.
Ako se razgovori stalno pretvaraju u optuživanje ili ne uspevamo da pronađemo prihvatljiv način komunikacije, možemo razmotriti partnersko savetovanje.
Naš cilj je razumevanje, uz granice koje ostaju jasne i poštovane.
Da li planiranje intimnosti oduzima spontanost?
Planiranje može napraviti prostor za bliskost, pod uslovom da ga obe osobe doživljavaju kao mogućnost, a ne obavezu.
Mi bismo planirale vreme u kojem ne radimo, ne završavamo kućne zadatke i ne žurimo na sledeću obavezu.
To može biti mirno veče ili deo vikenda. Ne moramo unapred odlučiti kako će se završiti. Možemo razgovarati, zagrliti se ili provesti vreme zajedno.
Ako se dogovor pretvori u očekivanje da odnos „mora“ da se dogodi, vratile bismo se razgovoru o tome šta smo zapravo želele.
Za neke parove više prostora u rasporedu ima smisla. Drugima više odgovara spontani ritam. Mi biramo ono što podržava naš odnos, uz mogućnost da dogovor menjamo.
Važno nam je da obe osobe mogu da kažu kako se tog dana osećaju.
Kako da započnemo razgovor bez optuživanja?
Razgovor započinjemo opisom sopstvenog iskustva i konkretnog pitanja, umesto tvrdnjom da partner nešto radi pogrešno.
Mi bismo izabrale trenutak u kojem imamo privatnost i dovoljno vremena. Tema može biti osetljiva, pa želimo prostor za oba odgovora.
Predlažemo pet koraka:
Kažemo šta primećujemo. „Primećujem da poslednjih meseci imamo manje vremena za intimnost.“
Opišemo kako se osećamo. „Nedostaje mi bliskost i volela bih da razumem kako je ti doživljavaš.“
Pitajmo bez pretpostavke. „Da li ti sadašnji ritam odgovara?“
Saslušamo konkretne potrebe. Razgovaramo o želji, vremenu, neprijatnostima i granicama.
Izaberemo mali sledeći korak. Dogovorimo zajedničko vreme, novi razgovor ili stručnu podršku ako nam je potrebna.
Ne moramo tokom jednog susreta rešiti sve. Važno nam je da počnemo iskreno i ostavimo prostor da se temi vratimo.
Može li par biti zadovoljan i tokom duže pauze?
Par može biti zadovoljan tokom pauze ako je ona prihvatljiva obema osobama i ako imaju bliskost koju žele.
Mi bismo proverile da li je to zaista zajedničko iskustvo ili jedna osoba prećutkuje nezadovoljstvo.
Možemo pitati kako nam prija trenutni odnos, šta nam nedostaje i šta bismo volele da zadržimo. Dogovor ne mora ostati isti zauvek.
Važno nam je da nežnost, razgovor i seksualni odnosi ne postanu merilo nečije vrednosti. Nijedna od nas nije manje poželjna ili manje vredna zato što joj se ritam promenio.
Ako želimo promenu, možemo je istražiti. Ako smo zadovoljne, ne moramo stvarati problem samo zato što smo čule drugačiju brojku.
Koji odgovor bi nas zaista mogao iznenaditi?
Možda nas najviše iznenadi to što korisniji odgovor od „koliko puta?“ glasi: „kako se oboje osećamo u svom intimnom životu?“
Mi ne moramo imati odnos koji izgleda kao tuđa priča. Želimo prostor u kojem možemo slobodno da izrazimo želju, odbijemo ono što nam ne prija i razgovaramo o promenama.
Brojke mogu smanjiti pogrešne pretpostavke, ali naš odnos gradimo kroz konkretne razgovore i postupke.
Drage naše, ako vas ova tema brine, počnite pitanjem koje otvara prostor za razumevanje: „Kako ti doživljavaš našu bliskost i šta bi voleo da bude drugačije?“
Zatim ostavimo mesto i za svoj odgovor. Upravo tu možemo pronaći ritam koji pripada nama.
NAJPOPULARNIJI Komentari