Živimo u svetu i u vremenu kada je perfekcija imperativ koji se od nas ako ne uvek, onda često zahteva. Sasvim je u redu da budemo motivisani, da uvek težimo novim ciljevima, uspesima. Međutim, to  ne znači da treba da budemo programirane mašine koje uvek moraju da budu na 100 % svojih kapaciteta. Koliko puta smo čuli izraz - savršena žena? Izgleda savršeno i ponaša se savršeno - i to je onda preduslov za njenu sreću. Osvrnimo se na još jedan momenat - savršenost je, čini nam se, mnogo više naglašena u smislu onog što se zahteva, kod ženske nego kod muške populacije. Da li je razlog tome što nas od malena drugačije uče? Dečake da treba da budu hrabri, snažni i neustrašivi, a devojčice da budu lepe, tihe, savršene. Kao da u startu treba da težimo drugačijim idealima. A da ne govorimo o tome da u vremenu u kom živimo lepota često biva vrlo površna, potom isforsirana prema nametnutim standardima, kada se pretvara u svoju suprotnost. Tada mi kao žene postajemo žrtve povodljivosti i lažnih ideala. Zato je veoma važno da goorimo o tome zašto ne treba da budemo savršene.

Više o ovoj temi pročitajte u nastavku. 

NE PROPUSTITE: Zbog čega je Finska najsrećnija zemlja na svetu

Kažu da je perfekcija stvar vežbe. Međutim, ima li poente pod svaku cenu težiti savršenstvu, o bilo kom segmentu života da se radi? Pokušajte da se prisetite kako ste se vi osetili prilikom takvih težnji? Da li ste imali osećaj negativnog pritiska, bremena tuđih očekivanja, da li ste nekad osetili ogroman pritisak da ne napravite grešku? Kako psiholozi objašnjavaju, greške upravo iz toga i proizilaze - iz ogromnog straha da ih ne napravimo. A to je vrlo često pritisak koji smo ili sami nametnuli sebi, ili su nam ga drugi nametnuli. Zato je veoma važno da svoju decu ne učimo da budu savršeni - to kasnije rezultira često nedostatkom samopouzdanja, komleksima, osećajem da nikad nismo dovoljno dobri. Treba da ih učimo da teže ciljevima koje su zacrtali, ali da imaju pravo na grešku. I ne samo to, već da su upravo te greške ne njihov kamen spoticanja, već lekcije posle kojih treba da budu mudriji, koje ih obogaćuju, pružaju im uvid. Takođe, još jedna veoma bitna stvar - ne treba da učimo decu da sve moraju sami, sasvim je u redu da zatraže pomoć kada im je ona potrebna. Mi smo tu da im budemo oslonac, i da ih ohrabrujemo. Kao što i nam je i kada izrastemo u odrasle ljude potreban oslonac nama bliskih ljudi. Taj oslonac, ili sama svest o tome da ga imamo, čini nas kompletnijim i srećnijim ljudima. Mnogo više srećnijima nego da smo u stalnom grču od postizanja svoje željene savršenosti. 

Takođe, ono što je interesantno jeste da prema istraživanjima živimo u društvu u kojoj se žene često neće odlučiti na demontsraciju maksimuma svojih sposobnosti, znanja, veština, u odnosu na muškarce, i onda kada u njima prednjače. Zaključak je da je to zbog toga što mnogima fali manjak samopouzdanja, i to ne na svesnom nivou, već više kao naučeni obrazac. Da li znate kako pojedini psiholozi to objašnjavaju? Time što su učene da budu savršene, a trebalo je da ih motivišemo da budu hrabre.  Da prihvataju izazove, i da se ne plaše svojih vlastitih sposobnosti. 

Tu dolazimo i do teme stereotipa. Ovde govorimo o rodnim stereotipima. Koliko oni utiču na našu sopstvenu percepciju nas samih? Da se podsetimo nekih od njih - dečaci su hrabri, snažni, fizički spretniji; devojčice su fine, pouvečene, smerne, sređene i lepe. I iako se granice po ovom pitanju poslednjih par decenija pomeraju, čini nam se da se i dalje oseti dejstvo istih. Mi često ne budemo svesnih njihovog delovanja na nas, i kao što smo pomenuli na naš osećaj samopouzdanja, sposobnosti da se neumitno založimo za svoje stavove, da iskažemo svoje sposobnosti. I kada smo kod toga, podsetimo se za trenutak - da li smo tokom svog odrastanja češće dobijali pohvale za sve što smo uradili uspešno, ili "packe" za sve naše greške, kao i prekor? Slažemo se da od dece ne treba praviti mala božanstva, ali ih je podjednako potrebno i hvaliti kao i ukazivati na greške. Ukazivati na način da to kod njih ne izazove frustraciju i strah.

Zbog svega ovoga je sasvim okej da ne budemo savršeno, jer će nam upravo ta nesavršenost mnogo bolej pristajati, i dozvoliće nam da ostvarimo svoje pune potencijale. 

NE PROPUSTITE: Kako da ostanete svoji i nezavisni kada ste u vezi