Pitali smo se, kakva je situacija kada pričamo o potrošnji novca u Srbiji. 

Saznajte šta kaže izveštaj iz 2023. godine. 

Često pričamo o novcu, ne možemo da ne fluktuaciju cenu. 

Pitali smo se, na šta se novac najviše troši? 

Online kupovina

Izveštaj iz 2023. godine kaže da je rast u potrošnji konstantan. Prošle godine, zabeleženo je 59,2 miliona plaćanja (37% u odnosu na 2022. godinu), po podacima Narodne Banke Srbije. 

Dinarska plaćanja (broj obavljenih kupovina) u 2023. godini beleže rast od 33 procenta u odnosu na prethodnu godinu, dok je vrednost obavljenih kupovina povećana za 40,6 procenata i iznosi 114,4 milijarde dinara. Ovakvih plaćanja bilo je ukupno 40,6 miliona, od čega je na internet stranicama domaćih trgovaca obavljeno više od 37,8 miliona kupovina, čija vrednost dostiže 109,2 milijarde dinara - ističe se u saopštenju NBS.

Dinarska plaćanja (broj obavljenih kupovina) u 2023. godini beleže rast od 33 procenta u odnosu na prethodnu godinu, dok je vrednost obavljenih kupovina povećana za 40,6 procenata i iznosi 114,4 milijarde dinara. Ovakvih plaćanja bilo je ukupno 40,6 miliona, od čega je na internet stranicama domaćih trgovaca obavljeno više od 37,8 miliona kupovina, čija vrednost dostiže 109,2 milijarde dinara - ističe se u saopštenju NBS.

Na šta se najviše novac troši?

Domaćinstva u Srbiji najviše su u prošloj godini trošila novca na hranu i bezalkoholna pića, a najmanje na zdravlje, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

RZS je objavio izveštaj u kome se kaže da su prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu lane iznosili 78.393 dinara.

– Manje od nas su trošili u Bugarskoj (339), Mađarskoj (395), Malti (439), Poljskoj (374), BiH (420), S. Makedoniji (292) i Turskoj (315). U Švedskoj (456) i Finskoj (449) troše na meso kao u Srbiji mada su im plate znatno veće. Njima je to malo više od jedan odsto ukupne potrošnje, a nama je to 5,5 procenata – objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.org.

Građani Srbije su na ribu trošili 40 evra, što je samo 29 odsto od proseka u EU, i manju potrošnju su imale samo Mađarska (21), BiH (35), S. Makedonija (36) i Turska (32 evra).

Za mleko, sir i jaja u Srbiji je potrošeno 268 evra, što je 74 procenta od proseka EU, a manju potrošnju imale su Bugarska (265), Poljska (263), Španija (224) i Irska (198 evra).

Na ulja i masti trošilo se 55 evra što je 67,9% odsto proseka EU, a manju potrošnju imale su Irska (54), Rumunija (49), Norveška (45) i BiH (53 evra).

Na voće, povrće i krompir u Srbiji se trošilo 279 evra, što je 52,4 odsto od proseka EU i ni jedna zemlja nije imala manju potrošnju. Uporedive sa Srbijom bile su Mađarska i BiH sa 280 evra po stanovniku.

Na ostalu hranu se trošilo 175 evra (59,1%) i manju potrošnju imale su: Grčka (141), Mađarska (166), Rumunija (170), BiH (165), Albanija (87) i Turska (171).

Na bezalkoholna pića u Srbiji se potrošilo 179 evra (70,2% proseka u EU) i manju potrošnju imale su Portugalija (165), Rumunija (126), Bugarska (169), Grčka (157), Turska (115) i Albanija (50).

Na alkoholna pića u Srbiji se u 2023. trošilo 164 evra (51,7% proseka u EU) a manje su trošili u Albaniji, S. Makedoniji, BiH, Turskoj, Grčkoj (163) i Bugarskoj (153 evra).

Kod cigareta smo bili najbolje rangirani na 19. mestu u Evropi sa 348 evra (97,8% od prosečne potrošnje u EU), a manju potrošnju imali su u Bugarskoj, Nemačkoj (340 evra), Estoniji, Španiji, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Portugaliji, Slovačkoj, Švedskoj, Islandu, Crnoj Gori, Turskoj i u BAS. Na stanovanje u Srbiji se potrošilo 1.266 evra što je samo 26,7% od proseka u EU. Manju potrošnju imale su Albanija, S. Makedonija, BiH, Crna Gora (1.164) i Turska (967) – kaže Zdravković.

Za nameštaj, kućne aparate i održavanje trošilo se u Srbiji 312 evra što je 27,9 odsto od proseka u EU. Manje su potrošili samo u S. Makedoniji (145 evra).

Na zdravlje je u Srbiji potrošeno 866 evra (26,1% proseka EU) i manje su trošili u Albaniji, S. Makedoniji, BiH, Crnoj Gori (581) i Turskoj (449).

Na saobraćaj je potrošeno 830 evra (34,1% proseka EU) i manje su trošili u Albaniji, S. Makedoniji, BiH i u Slovačkoj (675).

Na komunikacije je u Srbiji potrošeno po 347 evra, što je 76,9% proseka EU. Manje su trošili u deset zemalja i to u Albaniji, S. Makedoniji, BiH, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Crnoj Gori i Turskoj.

Na rekreaciju i kulturu potrošeno je 547 evra (29% proseka EU) i manju potrošnju imale su BiH (298), Crna Gora (462) i S. Makedonija (248).

Na obrazovanje je u Srbiji trošeno 341 evra (20,8% proseka EU) i manju potrošnju je imala samo Turska (261).

– Na hotele i restorane u Srbiji je potrošeno 372 evra (22,5% EU), i manju potrošnju su imali samo u S. Makedoniji (240) i Albaniji (274 evra). Potrošnja u Hrvatskoj (2.228) i Crnoj Gori (1.461) koja je šest i četiri puta veća nego u Srbiji ukazuje na potrošnju stranih turista u ovim zemljama, jer toliko više ne troše njihovi stanovnici na ove namene – objašnjava Zdravković.

Na ostale proizvode i usluge u Srbiji je potrošeno 650 evra po stanovniku (19,2% od proseka EU) i manju potrošnju imale su Albanija, S. Makedonija, BiH i Crna Gora (598 evra).

Autor/ izvor: Slavica Čolić/ Kurir.rs