Čim izvučemo prvi džemper i zamenimo ledenu kafu toplom, često primetimo da se menja i osećaj na licu. Koža nas posle umivanja zateže, puder naglašava sitne ljuspice, a krema koja nam je tokom leta odgovarala odjednom deluje nedovoljno. Tada lako poželimo da kupimo nekoliko novih proizvoda i napravimo potpuni „reset“.
Mi u redakciji Mogu Ja To Sama predlažemo da najpre pogledamo svoju rutinu. Možda nam je potrebno blaže čišćenje, drugačija hidratantna formula ili manje pilinga. Nekada je najkorisnija promena upravo ona kojom pojednostavljujemo negu.
Pod jesenjim resetom podrazumevamo prilagođavanje nege trenutnom stanju kože. Posle leta ne treba svakoj od nas isti tretman, a hladnije vreme samo po sebi nije razlog da uvedemo retinol, kiseline i bogatu kremu odjednom.
Zato zajedno prolazimo kroz pet grešaka koje lako napravimo kada poželimo brz povratak glatkog, prijatnog osećaja na licu.
Zašto koža može da postane suvlja čim zahladi?
Hladnije vreme, niža vlažnost vazduha i grejanje mogu otežati koži da zadrži vlagu. Tada možemo primetiti suvoću, svrab i veću osetljivost, posebno ako već imamo sklonost ka ovim problemima.
Mi zato promenu sezone koristimo kao podsetnik da proverimo kako nam koža reaguje. Da li nas zateže odmah posle umivanja? Da li se peruta? Da li proizvod koji smo ranije podnosile sada pecka?
Kožna barijera je zaštitni spoljašnji sloj koji pomaže da zadržimo vlagu i ograničimo prodor nadražujućih materija. Kada je koža suva ili nadražena, naš prvi cilj postaje nežna nega koja joj pruža podršku.
Ipak, samo na osnovu zatezanja ne možemo pouzdano utvrditi uzrok. Mi pratimo simptome, a uporno crvenilo, svrab ili bol ostavljamo za procenu dermatologa.
1. Da li nastavljamo sa čišćenjem koje nam sada previše isušuje kožu?
Ako nas lice posle umivanja zateže, vredi da proverimo sredstvo za čišćenje, temperaturu vode i način pranja. Mi osećaj „škripavo čiste“ kože ne koristimo kao merilo uspešne nege.
Posle leta često zadržimo naviku intenzivnijeg čišćenja: mnogo gela, dugo masiranje, četkicu ili veoma toplu vodu. Ako se pojavi suvoća, takvu rutinu možemo ublažiti.
Za suvu i osetljivu kožu dermatološke smernice preporučuju nežne proizvode bez dodatih mirisa i toplu, umesto vrele vode. Posle pranja kožu blago tapkamo peškirom.
Mi prvo smanjujemo nepotrebno trljanje i biramo blagi čistač koji uklanja nečistoće bez neprijatnog osećaja. Dvostruko čišćenje prilagođavamo šminki i proizvodima koje koristimo.
Ako vam sadašnji gel i dalje odgovara, nema potrebe da ga menjamo samo zato što je oktobar. Promenu zasnivamo na tome kako se koža oseća, a ne na kalendaru.
2. Da li hidrataciju svodimo na serum ili odmah biramo najtežu kremu?
Hidrataciju treba da prilagodimo koži, jer serum nije uvek dovoljan, a najbogatija krema nije automatski najbolji izbor. Mi tražimo formulu koju možemo redovno da koristimo i koja nam ostavlja prijatan osećaj.
Hijaluronska kiselina i glicerin pomažu hidrataciji, dok ceramidi podržavaju kožnu barijeru. Važna nam je cela formula, pa izbor ne zasnivamo samo na jednom sastojku istaknutom na pakovanju.
Ako serum ostavlja lice zategnutim, možemo posle njega naneti odgovarajuću kremu. Ako nam lagana letnja formula više nije dovoljna, možemo probati bogatiju teksturu.
Kod suve kože kreme i masti često bolje odgovaraju od laganih losiona. Kod masnije kože možemo potražiti lakšu hidratantnu formulu, naročito ako smo sklone zapušavanju pora.
Mi kremu nanosimo posle umivanja, dok je koža još blago vlažna, ako uputstvo proizvoda ne kaže drugačije. Na večeri kada koristimo retinoid pratimo njegova posebna pravila nanošenja.
Izbor možemo prilagoditi i različitim delovima lica: suvlji obrazi i masnija T-zona ne moraju tražiti identičnu količinu proizvoda.
3. Da li perutanje pokušavamo da rešimo češćim pilingom?
Kada se koža peruta i pecka, češći piling može dodatno pojačati iritaciju. Mi tada prvo smanjujemo opterećenje i procenjujemo da li joj je potrebna nežnija rutina.
Lako pomislimo da ljuspice treba odmah ukloniti, posebno kada se puder preko njih ne raspoređuje ravnomerno. Zato posegnemo za granulama, kiselinama ili četkicom, pa postupak ponovimo čim rezultat izostane.
Dermatološke smernice upozoravaju da piling može pogoršati suvoću i nadraženost, naročito uz proizvode koji već izazivaju osetljivost, poput retinola. Mehanički piling može biti previše grub za suvu ili osetljivu kožu.
Mi na nadraženoj koži pravimo pauzu od kozmetičkih pilinga i fokusiramo se na blago čišćenje i hidrataciju. Kada se stanje smiri, procenjujemo da li nam je piling uopšte potreban.
Ako ga vraćamo, uvodimo jednu promenu i pratimo reakciju. Ne postoji univerzalan broj pilinga nedeljno koji odgovara svakoj od nas.
Peckanje nam nije dokaz da proizvod dobro deluje. Kada se ponavlja ili pojačava, menjamo pristup.
4. Da li retinol vraćamo prebrzo i zajedno sa drugim aktivnim sastojcima?
Retinol i druge retinoide uvodimo postepeno, prema uputstvu proizvoda ili dermatologa, uz praćenje tolerancije kože. Mi hladnije vreme ne shvatamo kao poziv da odmah pređemo na svakodnevnu primenu.
Retinoidi su grupa sastojaka povezanih sa vitaminom A, a retinol je jedan od njih. Različiti proizvodi imaju različitu jačinu, formulaciju i namenu.
Ako smo napravile pauzu, ne pretpostavljamo da možemo odmah nastaviti istom učestalošću. Za početak možemo razmaknuti primene, prema uputstvu, pa postepeno povećavati učestalost ako koža dobro reaguje. Cleveland Clinic preporučuje spor početak i hidratantnu negu uz retinol.
Mi u isto vreme ne uvodimo nekoliko novih aktivnih proizvoda. Tako lakše prepoznajemo šta nam odgovara, a šta izaziva problem.
Retinoid nanosimo na suvu kožu prema uputstvu. Kod nadraženosti smanjujemo primenu ili pravimo pauzu od kozmetičkog proizvoda; propisanu terapiju usklađujemo sa dermatologom.
Retinoide ne koristimo tokom trudnoće. Ako planiramo trudnoću, imamo izraženu osetljivost ili rozaceu, izbor proveravamo sa lekarom.
5. Da li SPF odlažemo zajedno sa letnjom garderobom?
Zaštitu od sunca zadržavamo i u jesen, jer hladnije vreme ne uklanja izlaganje UV zračenju. Mi je uključujemo u jutarnju rutinu kada izlazimo napolje.
Biramo zaštitu širokog spektra, sa SPF 30 ili višim. Pri boravku na otvorenom obnavljamo je približno svaka dva sata, kao i posle znojenja, prema uputstvu proizvoda.
SPF je posebno važan deo rutine kada pokušavamo da ublažimo vidljivost flekica i koristimo aktivne sastojke. Ipak, zaštita od sunca ostaje korisna i kada je naša nega sasvim jednostavna.
Ako nam formula sada ostavlja suv osećaj, možemo potražiti prijatniju teksturu umesto da preskočimo zaštitu. Mi vodimo računa i o vratu, ušima i drugim izloženim delovima.
Uz proizvod kombinujemo hlad i odgovarajuću odeću. Tako zaštitu uklapamo u stvaran dan, bilo da nas čeka šetnja, odlazak na posao ili vikend napolju.
Kako da prepoznamo koju promenu možemo prvo da napravimo?
Prvu promenu biramo prema najizraženijoj neprijatnosti i uvodimo je pojedinačno. Mi ovaj pregled koristimo kao orijentaciju, uz svest da simptomi nisu dijagnoza.
| Šta primećujemo? | Šta možemo proveriti? | Koji je prvi korak? |
|---|---|---|
| Zatezanje posle umivanja | Čistač, vodu i trljanje | Blaže čišćenje i hidratacija |
| Suvoću uprkos serumu | Da li nam nedostaje odgovarajuća krema | Prilagodimo hidratantnu formulu |
| Perutanje i peckanje | Učestalost pilinga i aktivnih sastojaka | Pojednostavimo kozmetičku rutinu |
| Iritaciju posle retinola | Učestalost, količinu i kombinacije | Prilagodimo primenu prema uputstvu |
| Preskakanje zaštite od sunca | Da li nam SPF tekstura odgovara | Vratimo prijatnu zaštitu u rutinu |
Kako da napravimo jednostavan jesenji reset?
Jednostavan reset počinjemo osnovnom negom i postepenim promenama koje možemo lako da pratimo. Mi predlažemo sledeći redosled:
Zapišimo šta nam smeta. Zatezanje, svrab i bubuljice traže različitu procenu.
Pregledajmo rutinu. Obratimo pažnju na pilinge, retinoide i proizvode posle kojih osećamo neprijatnost.
Obezbedimo osnovu. Biramo nežno čišćenje, odgovarajuću hidrataciju i zaštitu od sunca.
Uvodimo jednu promenu. Tako lakše procenjujemo reakciju.
Aktivne sastojke prilagodimo koži. Vraćamo ih postepeno kada ih dobro podnosimo, uz propisanu terapiju prema savetu lekara.
Kada je vreme da potražimo dermatologa?
Dermatologa tražimo kada suvoća i iritacija traju uprkos nežnijoj nezi ili kada se jave izraženo crvenilo, bol, pucanje kože i uporan svrab. Takve promene ne pripisujemo automatski jeseni.
Mi ne očekujemo da jedna krema reši svaku tegobu. Nekada nam je potrebna procena uzroka i ciljano lečenje, posebno ako već imamo ekcem, rozaceu ili drugu kožnu bolest.
Za svakodnevnu negu zadržavamo jednostavan cilj: da nam koža bude prijatna, a rutina održiva. Već večeras možemo proveriti jednu stvar — kako nam se lice oseća posle umivanja — i od tog odgovora napraviti prvi korak ka nezi koja nam više odgovara.
NAJPOPULARNIJI Komentari