Najnovije Visa Stay Secure 2025 istraživanje, koje je ova  kompanija sprovela na uzorku od 5.800 ljudi iz 17 država širom istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, pokazalo je da gotovo svi ispitanici smatraju da uspešno prepoznaju onlajn prevaru. Dodatno, istraživanje otkriva kako se potrošači snalaze u digitalnom okruženju, koliko veruju u bezbednost onlajn plaćanja, kako se štite od sve češćih pokušaja prevara i koje bezbednosne korake najčešće preduzimaju.

Kada je reč o građanima Srbije, čak  trećina ispitanika (38%) priznaje da su makar jednom naseli na prevaru, a gotovo devet od deset potrošača kaže da bi moglo da nasedne na lažnu poruku u kojoj se traži potvrda identiteta ili unos podataka.

Komentarišući rezultate istraživanja, Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, naglasila je da su bezbednost i edukacija korisnika apsolutni prioritet kompanije.

„Ljudi najčešće poveruju u poruke koje izgledaju kao bezbednosna upozorenja, kao što su obaveštenja o hakovanju naloga, krađi lozinke ili blokiranoj kartici. Na drugom mestu su „neverovatne“ finansijske prilike. Previše dobra ponuda je najčešće upravo prevara. Iako danas prevarne radnje postaju sve sofisticiranije, mi kao kompanija investiramo  u najsavremenije tehnologije koje omogućavaju brzu identifikaciju i sprečavanje takvih aktivnosti. Samo  u 2024. godini, uspeli smo da zaustavimo pokušaje prevara u vrednosti od preko 40 milijardi dolara u okviru Visa mreže. To postižemo zahvaljujući kombinaciji generativne veštačke inteligencije, praćanja naučenog modela ponašanja, svakodnevne bliske saradnje sa bankama i bezbednosnim agencijama, kao i stručnim timovima eksperata za sajber bezbednost. Verovatno baš zbog toga tri četvrtine potrošača kaže da uglavnom ili potpuno veruje digitalnim plaćanjima, i skoro isto tolika planira da ih koristi još više u narednih godinu dana“, rekla je Drašković.

Posebno je zanimljiv podatak Visa Stay Secure 2025 istraživanja koji se odnosi na mlađu generaciju ispitanika i to na nivou svih 17 tržišta. Iako se smatraju najobaveštenijom grupacijom, 9 od 10 pripadnika Generacije Z priznaje da bi verovatno kliknulo na sumnjivu poruku, bilo da se radi o „blokiranoj kartici“ ili „bezbednosnom upozorenju“. To je jasan signal da prevaranti znaju kako da ciljaju i one koji misle da su „digitalno pismeniji“ od drugih.

Prema podacima Narodne banke Srbije, potrošači u Srbiji su u poslednja tri meseca potrošili preko 540 miliona evra na online kupovinu, što predstavlja porast od nešto više od 30% u odnosu na isti period prethodne godine.

Podaci o velikom rastu trenda e-trgovine u Srbiji u poslednjih nekoliko godina potvrđuju ubrzan razvoj tržišta ali i predstavljaju dodatni pritisak na adekvatnu edukacija građana. Direktor, eCommerce Asocijacije Srbije, Ivan Tanasković, u tom kontekstu naglašava, da ona mora biti sprovedena sistemski i obuhvatiti i korisnike i trgovce.

„Potrošači treba da budu informisani o tome kako da prepoznaju pouzdanu prodavnicu, zaštite svoje podatke i izbegnu prevare. Istovremeno, trgovci moraju razumeti da je poverenje u onlajn kupovinu rezultat jasne komunikacije, dostupne podrške i sigurnih sistema za plaćanje. Bez edukacije, povećanje broja transakcija ne garantuje dugoročno zdrav razvoj tržišta. Zato je važno da se znanje, transparentnost i odgovornost postave kao temelji e-commerce okruženja u kojem se svi učesnici osećaju sigurno. Verujemo da poverenje nije rezultat jedne mere, već celokupnog pristupa – od transparentne komunikacije, preko tehničke bezbednosti, do stalnog ulaganja u znanje“, rekao je Tanasković.