Zaista nam je drago što vam se dopadaju preporuke za čitanje naše saradnice Sandre sa bloga Mother.Women.Queen. .

Ove nedelje, izabrala je da podeli s vama utiske o knjizi " Moja Borba " , čiji je autror Karl Uve Knausgor .

Roman koji ne ostavlja ravnodušnim jer "razotkrivanje piščevog života u ovom delu je sjajno i iznenadjuje do tih granica da prelazi okvire književnog dela i svrstava se u globalni kulturni fenomen." - smatra Sandra.

Pročitajte u nastavku i čemu se tačno radi u knjizi i zašto bi trebalo da se nađe na vašim policama!

NE PROPUSTITE: Knjiga koja se ne ispušta iz ruku: "Sve je dobro" Srđan kovačević (preporuka za čitanje)

"Srcu je život jednostavan: kuca koliko može. Onda stane." Ovako pisac započinje roman.

Započinje ga kroz priču o smrti.

Karl Uve kroz šest tomova fenomenalne proze ogoljava sopstveni život pred celim svetom. Nije iznenadjenje da neko ko je popularan i poznat ogoli svoj život pred javnošću, jer činjenica je da u vremenu u kome živimo, reality komunikacija i reality televizija postaje konstanta, pa zašto onda ne bi to bila i književnost. Razotkrivanje piščevog života u ovom delu je sjajno i iznenadjuje do tih granica da prelazi okvire književnog dela i svrstava se u globalni kulturni fenomen.

Pročitajte šta Alis Marić kaže o ovoj fascinirajućoj knjizi.

Književna senzacija i skandal iz Norveške

"Dugo sam čekala prevod ove kontroverzne knjige.  Dva miliona primeraka knjige je prodato samo u Norveškoj, otkud je, recimo i to, pisac rodom.

Sam Knausgard opisao je objavljivanje knjige kao svestan čin “literarnog samoubistva” a pompu koja je nastala nakon objavljivanja nazvao je “paklom.”

Ipak, ne žali što je objavio roman.

Sa smrću sve završava. Tako je to u našim mislima i glavama. Ali, ovo savršeno autobiografsko dijelo počinje sa smrću.

I nakon toga se nastavlja Knausgardova životna priča koja se sastoji od ukupno šest knjiga tj. više od 3500 stranica.

Način na koji priča o svom detinjstvu, odrastanju i životu neodoljivo je dobar. Svi likovi su stvarni, a iznosi se “gola istina”.

Pitaćete se koga zanima ogoljeni život jednog mladića iz “norveške zabiti.”

U tom i jest čar. Jer vas zanima. Iskreno i bez zadrške Karl Ove nam prepričava događaje i doživljaje iz svoje mladosti, a iznosi čak i neugodne situacije iz doba puberteta koje bi inače svi radije zadržali za sebe.

 Ogoljuje se potpuno. Ovo je knjiga o porodici, rodbinskim odnosima, roditeljskoj ljubavi (ili mržnji) i odgovornosti.

Knausgardovi opisi idu daleko izvan onoga što ste pročitali u autobiografskim romanima.

Karl ima vrlo poseban način opisivanja situacija do najsitnijih detalja. Pomalo lirski ali istovremeno jako realistično. Što je najbolje, pronašla sam se u pojedinim situacijama i razmišljanjima. Svi nosimo neka (ili mnoga) neugodna sećanja i uspomene iz naše mladosti i odrastanja.

Neke bismo najradije zauvijek zaboravili, neke smo uspeli potisnuti. Uspomene na roditelje nisu uvek najbolje i najsrećnije.

Kolike paralele se mogu povući! Zato je knjiga toliko i privlačna.

Karl progovara o onome što mnogi prećute.

Komentatori su zgroženi ovakvim javnim prikazivanjem “prljavog veša”, mediji se konstantno bave preispitivanjem etičnosti ovakvog pisanja, a članovi porodice tražili su od pisca da ne objavi delo ili da barem promeni njihova imena.

Već na samom početku knjiga počinje s činjeničnim opisom procesa koji se odvijaju u telu nakon smrti ljudskog bića, a onda se odmah prebacuje na događaje iz ranog djetinjstva, ona između Karla i oca.

Svi prelazi u knjizi napisani su tako tečno i prirodno da ne dolazi do pauze (nema poglavlja niti podnaslova a knjiga se sastoji od dva dela).

U prvom delu radi se o mučnim, tinejdžerskim godinama provedenim kod oca u Kristiansandu, najjužnijem gradu Norveške.

Karl tamo pohađa prestižnu gimnaziju gdje se oseća prilično otuđenim. Otac mu stalno pokušava usaditi načela protestantsko-asketskog moralnog svjetonazora, a Karla to guši.

Središnja tema su ipak Karlovi zategnuti i psihološki kompleksni odnosi s ocem. Otac, kako to već često biva, nikad nije zadovoljan svojim sinom, kritikuje ga, guši ga hladnoćom i nepristupačnošću, ignoriše ga i atmosfera je, kada je sam s ocem, uvek napeta jer je otac distanciran i hladan.

Čim je u kući majka situacija se menja i postaje pomalo ležerna i opuštena.

Ali, problem je što majke uglavnom nema. I brat se udaljava. Ni odnosi s bakom i dekom nisu idealni.

Porodica je prilično raštrkana i podeljena. Na kraju, roditelji se rastaju. Karlov otac zadovoljava samo svoje potrebe. Počinje piti i na kraju se doslovno ubija alkoholom.

Posebno me se dopao drugi deo knjige. U njemu Karl ima blizu trideset godina i dobiva obaveštenje  da je otac preminuo.

Umro je u fotelji, uz vlastitu već pomalo dementnu majku koja ima preko osamdeset godina. Karl s bratom odlazi u kuću deke i bake, u kojoj je proveo mnoge dane detinjstva, a kako bi pripremili sahranu.

Tamo on i brat nailaze na totalni užas. Pokušavaju saznati što se ustvari dogodilo. Kako je otac umro, ko je bio uz njega, kako to da je kuća u tako užasnom stanju?

Osećaji krivice, mržnje, prebacivanja, očaja i razočarenja se, naravno, bude.

Posebno su me dirnule slike čišćenja kuće koja je bila u stravičnom neredu i prljavštini nakon smrti oca. Kakva li je samo to simbolika!

Smrt ponovno zbližava dva brata koji zajedničkim snagama i s gumenim rukavicama te s najsnažnijim sredstvima za čišćenje doslovno gule tri sprata gotovo uništene rodne kuće.

„Moja borba“ jedna je od boljih knjiga koje sam pročitala. Zato je i vama preporučam. Jedva čekam drugi deo Karlovog monumentalnog autobiografskog dela.

U njemu ogoljuje svoj brak i odnos s prvom suprugom koja pati od bipolarnog poremećaja.

NE PROPUSTITE: Roman koji osvaja na prvo čitanje - "Ljubav" Elif Shafak (preporuka za čitanje)

Da li ste pročitali ovu knjigu i ako jeste kakav je utisak ostavila na vas?

Autor: Sandra sa bloga Mother.Woman.Queen. 

,,Moj blog je priča za sve one koji vole život i od njega uzimaju najbolje. Pročitajte teme o svemu...'' Klik na OVAJ link!