Oktobar je mesec koji nagoveštava smiravanje aktivnosti. Kao i naša zemlja, koja se suši i priprema se za odmor i dugi počinak, zimu. Ipak, vatrenim bojama lišća kaže da još uvek u njoj ima života, plodova i lepote, koju nam pruža i kroz sunčano tople dane i nežne zrake koje pojačavaju zlatno narandžaste nijanse opadajućih listova. Jesen je pred vratima i stižu nam na kuhinjski sto ukusne i miomirisne pite od bundeve, jabuka i cimeta koji budi sećanja na prethodne godine i jesenje zajedničke večere u toplom domu. Provejava, tek ponekad taj osećaj da će zima uskoro, ali opet, srećni smo ako topli dani potraju. Obožavam ove dane, jer planeta nam pokazuje da su zrele godine u kojima se ona sada, prolazeći kroz ovo godišnje doba, kad polako sve vene i umire, predivne. Još uvek je toplo, a izobilja svuda oko nas. Izgleda sve prelepo, sa  najvatrenijim bojama bašti, lišća i šuma, od svetlo žute do zagasito crvene. Kad bi samo znali gledati u ovu mudru ženu, našu planetu, pa da uživamo i prepustimo se prirodnim ciklusima, sve teče i prolazi ali se sve i obnavlja, kada ona krene u prolećni rast.

Tri puta godišnje ili na svaka četiri meseca, otprilike, astrolozi javljaju strašnu vest – Merkur kreće u svoj retrogradni hod. Imamo osećaj da je nedavno izašao iz tog natraškog hoda, a on ponovo kreće u mučenje i maltretiranje u vidu raznoraznih problema koja mogu da nas ometu u mnogim aktivnostima. Prvo primetimo probleme pri rukovanju najnovijim proizvodima modernih dostignuća – pukne ekran telefona, nestaje interneta, pokvari se kompjuter. Pa onda kreću da se kvare stvari po kući, one koje nisu baš tako moderne. Recimo bojler. Auto. Pukne vodovodna cev. Zapale se instalacije. I tako dalje. Ne bi to bilo najgore. Ono tek ide.