Hiljadu dece hiljadu ćudi. Tako dok su neka stidljivija i mirnija, druga su hiperaktivna i nestašna. Ipak, ovog puta nećemo pričati o toj vrsti ponašanja, da li je dete poslušno ili nije, već o onim tipovima koji mogu da ukažu na ozbiljnija psihološka stanja odnosno poremećaje, koji zahtevaju odlazak kod psihologa. Neki od njih su, recimo, autizam i poremećaj hiperaktivnosti kod deteta. Šta je još zanimljivo? Istraživanja kažu da su ovakva stanja dva puta češća kod dečaka nego kod devojčica. Takođe, uzroci mogu biti različiti - prevremeno rođenje, mala težina bebe pri porođaju, komplikacije pri porođaju, grip tokom trudnoće, ali se određena stanja mogu javiti i uz izostanak svih ovih faktora.

Svakako, pre svega je važno da budete dobro informisani i da reagujete na vreme. A da biste to mogli, treba da prepoznate kada je vreme da svoje dete odvedete kod psihologa. Detalji u nastavku teksta. 

NE PROPUSTITE: Nauka objasnila zbog čega je briga o bebama toliko stresna sim majkama

Autizam

Foto: izvor

Psiholozi objašnjavaju da se simptomi autizma najranije mogu uočiti kada je dete u uzrastu od dve godine, a kada napuni pet godina, oni postaju primetniji. Sa pet se autizam najčešće i dijagnostikuje, i interesantno je da je ovaj poremećaj prema statistikama čak 4 puta češći kod dečaka!

Na koje simptome treba da obratite pažnju? Dete vidno pokazuje strah od komunikacije sa onima koje ne zna; ne održava tokom iste kontakt očima; nema razvijenu empatiju, najbolje funkcioniše kada s u u svom svetu - slaže igračke uvek na jedan te isti način, često deluje odsutno.

Ipak, to ne znači da se ne mogu razvijati i komunicirati sa drugima, uz adekvatnu pažnju koja im se posvećuje. 

Poremećaj nedostatka pažnje

Skraćenica koja se koristi je ADHD. Smatra se da se može govoriti o ovom poremećaju samo ako je dete starije od 4 godine, i samo ako su simptomi dovoljno učestali, odnosno svakodnevni. Sve ostalo može biti samo faza u odrastanju. 

Statistike kažu da je poremećaj češći kod blizanaca, kao i kod prevremeno rođene dece.

Simptomi: Dete ne može da sedi mirno ni minut, hiperaktivno je, njihove akcije nemaju previše smisla, već kao da su same sebi svrha. Dete ne može da se skoncetriše, ali može da igra igrice satima, za čas mu nešto odvuče pažnju,  ne može da kontroliše svoje emocije. 

Disgrafija

Radi se o teškoćama u savladavanju pisanja. Uglavnom se dijagnostifikuje kod dece koja imaju problem sa sluhom, vidom, kao i kod malopre opisanog ADHA-a.

Ovaj poremećaj je moguće savladati, i to uglavnom tako što dete radi određene mootričke vežbe, i tako utiče na rad mišića na ruci odnosno šaci zaduženih za pisanje, iako ne možemo reći da se radi o fizičkom nedostatku.

Kako uočiti disgrafiju kod deteta?

U pisanju mešaju slova koja zvuče slično; dodaju slova koja ne postoje u rečima, brkaju položaj suglasnika i samoglasnika.

Disleksija

Foto: izvor

Samo ime kaže - disleksija kao nedostatak reči, ovog puta se radi o poremećaju u govoru. Prema statistikama, čak od 70 do 80 % dece koja imaju problem sa čitanjem imaju disleksiju. 

Takođe, disleksiju je jako teško dijagnostifikovati pre uzrasta od 10-11 godina. Ne bi trebalo da prouzrokuje posebne probleme u životu odraslih osim nemogućnosti brzog čitanja. 

Kako se ispoljava? Dete sa disleksijom čita izrazito loše, iako na primer ima sjajne ocene iz matematike i drugih predmeta. Takođe, može imati i vrlo visok IQ, te inteligencija nema veze sa disleksijom. Potom dete odbija da čita, a ako i pročita tekst brzo, ne ume da kaže o čemu se u njemu radi, jer je izostalo razumevanje reči. 

NE PROPUSTITE: Kažnjavanje deteta kao metoda vaspitanja - korisni saveti

Sigurni smo da će ove informacije svim roditeljima biti od značaja, kako bi na vreme prepoznali kada treba da reaguju. 

Naslovna foto: izvor